Sa zor ne biva, čuvena je rečenica koju je izgovorio stari Hadži Zamfir, malo uvrnutoj tetka Doki, koja je uporno pokušavala da isprosi Zonu za njenog Maneta.
Uvek sam voleo ovu rečenicu. Možda zato što me podsećala na dijalekt koji sam kao dete kod babe i dede slušao tokom letnjih raspusta. Skoro vek i po kasnije moj pokojni prijatelj Griva rekao mi je, pokušavajući da mi namesti dekoder za kablovsku, a ja bezuspešno ubacivao u njega neki kabl, ne može na silu, rođeni.
I stari Hadži Zamfir krajem 19-tog veka, kao i pokojni Griva pre par godina, u različitim situacijama i vremenima, rekli su istu rečenicu. Rečenicu koju bih ja danas rekao predsedniku Srbije. Mnogo toga ne može na silu. Diktatori obično veruju da može. Ali, uvek se ispostavi da to ne može dugo.
A znao sam to, recimo od one noći kad su „kompletni idioti“ bespravno rušili u Savamali. Jer znaš kako, kompletni idioti prvo ruše, ali onda i grade. I mnogo je veći problem kad grade, nego kad ruše, jer to što grade samo se sruši, pa nastradaju ljudi.
Za stanje u društvu skoro uvek je odgovorna vlast. Prosto zato što vlast u svom posedu ima sve mehanizme, ne samo prinude, već i medije, ali i državnu kasu, koju u našem slučaju nemilice prazni, po svom nahođenju. Za trenutnu situaciju u Srbiji isključivo je odgovorna vlast. Kratko i jasno, apsolutna vlast znači i apsolutnu odgovornost.
Na sve ovo, u Srbiji trenutno imamo vlast koja je izgubila legitimitet. To znači, da apsolutna vlast koja je u rukama predsednika Srbije i SNS-a, nije odraz stvarne volje građana. Kako već dugo godina u Srbiji nema poštenih izbora, dakle izbora koji se sprovode u skladu sa zakonom, rezultat tih izbora ne predstavlja stvarnu volju građana. I zbog toga u Srbiji imamo na delu ne samo proteste, već i građansku neposlušnost koja sve više uzima maha. Uzroke je jednostavno objasniti.
Ako građani svoje ustavom zagarantovano pravo ne mogu ostvariti na izborima, dakle ako dan izbora u jednoj zemlji nije praznik demokratije, već dan u kome vlast prikazuje ogoljenu silu, bezzakonje, korupciju, zastrašivanje, takvom danu se ne može radovati niko osim tatu majstora čiji radovi tog dana imaju izložbu, na telima malo čudnih tipova.
Lažne pobede, proglašene sa neiskrenim i usiljenim osmesima, u izbornoj večeri, možda na kratke staze donose mogućnost nastavka vršenja nelegitimne vlasti, ali je sve ovo zajedno kad tad moralo dovesti do toga da narod ustane i jasno kaže: mi ovako više nećemo i ne možemo.
Pre dve nedelje na Slaviji se skupio ogroman broj građana na mirnom protestu, kako bi ispostavio dva zahteva. Oba su realna i razumna. Ako više meseci traje velika društvena kriza, izbori su logična posledica i rešenje takve situacije. Dodao bih, ne bilo kakvi izbori već izbori koji ovog puta moraju biti sprovedeni u skladu sa zakonom.
Jer ako ne budu u skladu sa zakonom, neće rešiti krizu i neće skloniti građane sa ulica. Drugi zahtev je takođe apsolutno jasan, te da država funkcioniše, ne bi ni trebalo da bude postavljen na bilo kakvom protestu. Uklanjanje „Ćacilenda“ morao je biti zadatak za razne inspekcije, počev od saobraćajne, pa do sanitarne. Kako država ne funkcioniše, ovakav zahtev postavili su na protestu studenti i građani.
Predsednik republike, uzurpator sve tri grane državne vlasti, tvrdoglavo odbija da čuje građane. Ovo su uzroci stanja u kome danas živimo. A živimo u apsolutnom haosu, iz prostog razloga, što diktator i ljudi oko njega ne žele ili ne mogu da razumeju da na silu dalje ne mogu da vladaju. Dalja represija režima, ne da neće smiriti situaciju, već će nas uvesti u društvene sukobe širih razmera, bojim se čak i u nešto što iz sujeverja ne želim ni da napišem.
Jer, može se još neko kratko vreme vlast čuvati ogoljenom silom, a preko svojih „medija“ iskriviti istina za svoje sve malobrojnije birače. Ali kamere ovih medija ne mogu pomiriti ogromne antagonizme u društvu, niti mogu rešiti sukobe na ulicama. Naprotiv, prorežimski mediji samo bude gnev kod građana, povećavaju njihov broj na ulicama i prave sve ozbiljnije sukobe. Policija je umorna, a narod je odlučan. Ne zato što bilo ko voli da je na ulici.
Svi žele da žive normalno i mirno. Da nesmetano odlaze i vraćaju se sa svog posla, primaju plate, a slobodno vreme provode sa porodicom i prijateljima.
Studenti žele na fakultete.
Ali građanima Srbije su ukinuta sva demokratska prava, a pre svega pravo na poštene izbore. Zatim se tim istim građanima hapse deca samo zato što traže izbore i pravnu državu. Ovim im se ukida osnovno ustavno pravo-pravo na slobodu.
Vlast koja sve to radi, nema čemu da se nada osim haosu. Onaj koji bi da vlada batinom, očigledno ne razume da batina ima dva kraja.
Trebalo bi da mu neko to hitno javi…
Bratislav Braca Marković (Izvor: Danas.rs)
