Da se podsetimo, nije zgoreg, kako je Aleksandar Vučić nadmeno i samoreklamerski stigao u Lučane kako bi objasnio Milovanu Milivojeviću, čiji je sin stradao nakon eksplozije baruta u fabrici “Namenska”, kako on nije, kako kaže predsednik, radio “na manekenskoj pisti”.
Reči koje odzvanjaju Srbijom i danas, peku i bole, porodicu pogotovu, oca, i ne treba ih nikad oprostiti ni zaboraviti.
“Dok sam živ, svoje dete neću prodati”, izjavljuje i osam godina kasnije Milovan Milivojević, kojeg su većina kolega, komšija i bivših prijatelja u Lučanima prodala zarad plate u fabrici, da se ne bi zamerili režimu.
Srbijo, i Bogu si teška!
