U prošloj kolumni izneli smo argumente zašto je Studentska izborna lista bolje rešenje za vanredne parlamentarne izbore od bilo kakvih opozicionih stranačkih kombinacija, a sada ćemo da razmotrimo koji sve izazovi stoje pred jednom takvom budućom listom, koja ima najveće šanse da pobedi režimsku listu na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

U svetlu potencijalnog režimskog pokušaja da zbrzi vanredne izbore tokom leta kako bi svima drugima bile otežane predizborne pripreme, ali i u slučaju kada god da izbori budu u narednih godinu i po dana – najveći izazov za Studentsku izbornu listu biće samo njeno formiranje. To se, pre svega, odnosi na osnovnu izbornu regulativu: formiranje grupe građana, prikupljanje potpisa podrške za izlazak na izbore i dokumentacije za kandidate za narodne poslanike, delegiranje predstavnika u RIK-u, odabir i obuka članova biračkih odbora… Ko nije radio ovaj posao nema predstavu o kako ozbiljnom i stresnom poslu se radi, koji je ograničen rokovima u kojima sve mora da se završi na zakonski propisan način. To znači da studenti u blokadi već sada treba da formiraju Izborni štab (čak i ako ti izbori budu za godinu i više dana, a kamoli ako su na jesen) i podele poslove oko finansija, Pravnog tima, papirologije i procedure za osnivanje GG, skupljanje potpisa, odabir kandidata za narodne poslanike i prikupljanja njihove potrebne dokumentacije, pripreme “čuvara kutija”…

Taj pravno-organizacioni deo izborne kampanje, koji označava sve one predizborne radnje koje je potrebno završiti da bi izborna lista bila predata i proglašena na vreme, verujem da je teži deo posla za ove mlade ljude koji su novi u izbornom procesu, ali su oni do sada pokazali da i te kako umeju da se organizuju. Ono što mislim da će im ići mnogo lakše, kada se uzme u obzir njihova motivisanost i kreativnost, to je onaj drugi deo izborne kampanje koji se tiče medija, društvenih mreža i terena. Tu očekujem njihovu apsolutnu dominaciju u odnosu na vlast, ali da bi se do toga došlo treba najpre uspešno obaviti onaj prvi deo posla koji se nikako ne sme potceniti niti olako shvatiti. Kada dođu do obilaska svih gradova i sela u Srbiji, kada krene njihovo predizborno oglašavanje na medijima i socijalnim mrežama – tu će se tek videti koliko su genijalni.

Pored ova dva dela predizborne kampanje koji se podrazumevaju, postoji i onaj treći, najmanje vidljiv deo od koga može presudno da zavisi konačan izborni rezultat. U pitanju je njihov lični uticaj na svoje rođake, komšije i prijatelje koji su neutralni ili su do sada bili bliski aktuelnoj vlasti. Samo oni mogu izvršiti jedan suptilni uticaj na sve njih svojom pameću, lepotom, dobrotom i svim drugim divnim osobinama mladosti koje su pokazali u proteklom periodu. To može prelomiti mnoge neodlučne i nesigurne birače da se okrenu budućnosti.

Ostaju dva izazova od kojih će mnogo zavisiti ukupni izborni rezultat Studentske liste. Na jedan mogu da utiču dok na drugi to ne mogu. Prvi se tiče odabira kandidata za narodne poslanike koji će se naći na njihovoj listi i po kojim kriterijumima će to biti urađeno. Od najveće je važnosti da se tu ne nađu ličnosti koje imaju bilo kakve sporne biografije koje mogu poslužiti za napade na režimskim medijima, kao i da se izbegnu ideološki ekstremisti koji ne razumeju značaj istorijskog trenutka i jedinstva. Takvi su problem jer guraju svoje ideološke agende koje sada nisu tema već se treba koncentrisati na zajednički nastup u cilju smene vlasti i obnove slobode, demokratije i pravde u Srbiji, pa će onda biti vremena za ideološke istupe i programske izborne utakmice. Posebno osetljivo će biti ko će se naći na čelu Studentske izborne liste i ko će od tih nekoliko vodećih ličnosti nastupati u medijima. To moraju biti ljudi sa posebnim osećajem za celinu i jedinstvo, koji neće gurati nikakve lične stavove već jasno znati šta im je zadatak, a to je da govore u ime čitave pobunjene Srbije protiv aktuelne vlasti, bez obziranja na bilo kakve političke i druge razlike.

Ono na šta studenti u blokadi ne mogu da utiču jeste kako će se prema njihovoj izbornoj listi postaviti opozicija. Do sada su se jedino Demokratska stranka od parlamentarnih stranaka i Srpski pokret Dveri od onih van Parlamenta jasno i glasno izjasnili da neće izlaziti na vanredne izbore već će svim svojim resursima podržati Studentsku listu. Svi drugi izbegavaju da se oko toga izjasne i očito prave planove za paralelni izlazak na izbore što, ako ne dođe do jedne ili dve velike izborne kolone opozicije, može naneti ogromnu štetu izbornom uspehu antirežimskih snaga u Srbiji. Studenti bi trebalo da na vreme razmisle da li da se obrate stranačkoj opoziciji i da na svoju listu uključe i njihove predloge, a da za uzvrat dobiju svu moguću podršku, ili ne. Ako opozicija formira jednu ili dve ujedinjene izborne kolone, onda kao što je to bio slučaj u Crnoj Gori u borbi protiv Đukanovićeve vlasti pre nekoliko godina trebalo bi napraviti između svih čvrste međusobne dogovore o nenapadanju i saradnji, posebno kada su u pitanju članovi biračkih odbora i odbrana izbornih rezultata.

Boško Obradović

Završni izazov koji čeka Studentsku izbornu listu i kompletnu opozicionu javnost u Srbiji donosi izborna noć i potencijalni pokušaj vladajućeg režima da pokrade izbore kada vidi da gubi. Tu se onda mora reagovati i pozvati narod na odbranu izborne volje koju jedan kriminalizovani i lopovski režim po ko zna koji put pokušava da krivotvori. To onda više neće moći da se reši nikakvim pravnim sredstvima, niti će – uprkos svim prigovorima – nadležne državne institucije raditi svoj posao, već se izborna volja valja odbraniti na ulici gde će vladajući režim morati konačno da padne.

Sve ovo su krupni izazovi i za mnogo starije i iskusnije političare i organizovanije političke organizacije, a kamoli za mlade ljude koji se prvi put suočavaju sa svim ovim. Ali, posmatrajući srpsku istoriju dobro znamo da su neke od najvećih podviga napravili upravo mladi ljudi sa svojih 17/18 godina – Rastko Nemanjić, despot Stefan Lazarević, Njegoš, 1300 kaplara ili vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka na karauli Košare 1999. godine. Duboko verujem da se i u današnjoj Mladoj Srbiji nalaze njihovi dostojni nastavljači.

Boško Obradović, master politikolog