Nekad davno, u doba kad sam bio mlad i zgodan, a sad sam samo ovo drugo i išlo se u vojsku (JNA) mi momci smo na specifičan način odbrojavali vreme do “skidanja”, tj, do odlaska kući, a pred celom kasarnom reći da si danas Džejms Bond naravno nije značilo da imamo dozvolu za ubistvo, nego da za nedelju dana idemo kući, sitno je, 007!
Ovih dana navijači najboljeg tenisera svih vremena, a koji je prošle godine SRBIJI doneo zlatnu olimpijsku medalju, zajedno sa skoro čitavom Srbijom koja i dalje voli svog šampiona, na specifičan način odbrojavaju koliko još ima do 25. grend slem titule i njihova računica kaže da je do trijumfa ostalo još dva pumpanja!
Ovim trijumfom Novak bi se u pobedama na londonskoj travi izjednačio sa penzionisanim Švajcarcem i “pod stare dane”, u trideset devetoj godini nastavio da ruši rekorde u sportu u kojem je ostalo možda par rekorda koje nije srušio.
Da se ne lažemo, teško će Nole Nacionale do novog trijumfa protiv mladih lavova, već su mu dosta muke zadavali. Priroda je takva, nadolazeća mladost je željna da obara „matorce“, isto je to i Novak u njihovim godinama radio, ali Novak se ne da i kad je bolja prilika da se mi, njegovi navijači setimo stare srpske izreke da bez starca nema udarca!
Inače, ovo “sa skoro čitavom Srbijom” nije slučajno napisano. Naime, politikantski ološ u svoje blato pokušava da uvuče sve što vredi. Drugosmrdijanci su još pre koju godinu krenuli da pljuju našu diku, previše im je bio nacionalan, a neki nikogovići su ga se javno odricali pokušavajući tako da skrenu pažnju na sebe. Sad su to krenuli i prvosrbijanci, druga strana iste govnjive medalje i to sve koristeći istu kulovsku drugosmrdijansku retoriku, plus dodajući kojekakve izmišljotine, što još jednom dokazuje tvrdnju da je njihova konfrontacija čista farsa i da su odavno na prst u …, tj. da tesno sarađuju.
U svom svojem ludilu pristalice sekte Bitangini svedoci otišle su i korak dalje. Neka njegova toalet grupa (za jednokratnu upotrebu) na svoju stranicu je okačila crtež na kojem Novaka Đokovića tobož plaćaju Hrvati, Albanci… Prilično je to bedno, ali polusvet je to, morala bez. Ova splačina je inače deo Bitangine filozofije koju je preuzeo od Gebelsa, a koja glasi: “Optuži protivnika za ono što ti radiš.”
Novak Đoković je za 20 (dvadeset) godina profesionalnog bavljenja tenisom pobedio na sto turnira, procene su da je od nagrada, ali i od reklama, kao i od raznih sponzora zaradio oko 600 miliona dolara i sad mu neka žvalava lažovčina podmeće da ga plaćaju neke strane službe, a pare su baš nešto što mu nedostaje?
E, pa braćo, svi vi koji ste sebi dozvolili da vas preko noći neke sitne duše ubede da je onaj zbog kojeg ste počeli da gledate tenis naprasno postao izdajnik, da je onaj koji dvadeset godina ponosno nosi srpsku zastavu širom planete postao neprijatelj, onaj isti koji je po osvajanju zlata na Olimpijadi rekao da je predstavljanje naše nacije najveća čast na svetu, onaj koji je kao klinac odbio britansko državljanstvo, iako bi mu to rešilo finansijske probleme koje nije da njegovi roditelji tad nisu imali, onaj čijim se humanitarnim akcijama broja ne zna.
Kako da mu ne držim stranu kad se sav božiji šljam digao da ga prostački vređa i ne samo njega, nego i njegovu dečicu, jer mu podrška onima koji se mesecima zalažu da se u Srbiji poštuju zakon i Ustav nije trebala!? Ma nemoj!? Svakom principijelnom čoveku, svakom sa kičmom, ne samo Novaku, to je bila dužnost i moralna obaveza, tako se ponašaju časni ljudi, rodoljubi, bez obzira na posledice. Ti časni ljudi, među njima i Novak poslušali su reči popa Andrije iz Njegoševe istorijske poeme Lažni car Šćepan Mali: “Svak je rođen da pojednom umre, čast i bruka žive dovijeka”, odbili su da ćute na bahatost vlastodržaca i zato pumpanje ne sme da stane!
Branislav Markićević
