Dodelio je sebi moć, a obuzela ga je nemoć

„Napomenimo odmah da u toj prvoj vrsti morala opozicija ‘dobar’ – ‘rđav’ ima isto značenje kao opozicija ‘otmen’ – ‘prezren’, opozicija ‘dobar’ – ‘zao’ drugačijeg je porekla. Preziremo kukavicu, plašljivca, sitničara, onog što misli na ograničenu korist, isto tako preziremo nepoverljivca s njegovim neslobodnim pogledom, onog koji ponižava samog sebe, psećolike ljude koji se prepuštaju zlostavljanju, bogoradećeg ulagljivca, pre svega – lažova…“ (Niče, S one strane dobra i zla).

Ovaj Ničeov traktat motivisao me je da se posvetim analitičkom pristupu Karla Gustava Junga i izvršim „mini-analizu“ javno izgovorenih reči na konferenciji za štampu, koju je direktno prenosio RTS, izgovorenih od strane predsednika Republike Srbije, dana 29.6.2025, sa početkom u 11 sati. Izgovorene reči upućuju na traganje za značenjem, istinom, smislom, ali i njihovom zloupotrebom i patologijom.

Na primer, sadržaji filmova koji nose oznaku 12, 16 ili 18 ukazuju na činjenicu da se iz zdravstvenih – psiholoških razloga ne preporučuju mladima gledanje i slušanje ispod navedenih godina uzrasta. Kakvu oznaku treba da nose ovakva obraćanja sa „najvišeg“ nivoa, prosudiće čitaoci, ali bi svakako moralo da stoji: „Ovi sadržaji sadrže uvrede, pretnje, netačnosti i elemente kršenja Ustava Republike Srbije“.

Reči su grupisane „težinski“ u pet grupa:

Dodelio je sebi moć, a obuzela ga je nemoć: Analiza javno izgovorenih reči predsednika Republike 2

(I) Teror, teroristi, batinaši, huligani, grozota, mržnja, bahatost, laži, nasilje, bes, zla krv… Ova prva grupa je pripada direktnom napadu na drugoga i osuđivanju bez suda (sopstvenih građana). To je grupa koju Niče svrstava u ‘rđavo’ i ‘zlo’.

(II) Napadi na policiju, građanski sukobi, nasumično udaranje policijskih službenika, zastava kao motka, služe se trikovima, lagali oko zvučnog topa, huškači, lažna ocena da su građani sprečili prolazak hitne pomoći, a čitava Srbija uživo u prenosu videla je da je to sprečavanje vršila policija… Ova grupa pripada negativnim kvalifikacijama drugoga, što za posledicu ima lažne kvalifikacije, kršenje Ustava i neustavno preuzimanje tužilačke funkcije.

(III) „Sa direktorom policije sam se čuo u pet do devet, deset do devet“; „Očekujem vreme kada će da dođe do nasilja“; „Zahvalan sam BIA“; „Biće, naravno, još mnogo uhapšenih“; označavaju kršenje Ustava i prekoračenje ovlašćenja.

(IV) „Božiji izaslanici koji imaju pravo da rade sve što im padne na pamet“; „U raju će se svađati oko para“; „Definicija države je diferencija specifika, u odnosu na sve druge organizacije, da ona ima moć fizičke prinude“; „Ne postoji niko jači od države“; „Lagali su da ću da pobegnem“; „Lični i partikularni interesi“; „Vi se sve vreme pitate, šta vam je, jesu li ovi ljudi kao lude naste, idu gore-dole“; „Lažu kao i obično, ništa novo“… Ove kvalifikacije pripadaju autoprojekciji.

(V) „Vidi se da nisu mnogo ispita položili“; „Trinaest ili četrnaest njih su se našli da mucaju i jedva sriču ono što im je neko drugi napisao i to vrlo loše napisao“, „Oni se postave u Kralja Milana, tu ima pet ili šest traka, mislim pet, prva i četvrta traka kreće se njih 500-1000 ka Terazijama, u drugoj, trećoj i petoj traci ka Beograđanki“; „Agenturni trikovi“… Ovo pripada grupi raznih „primitivnih“ i netačnih ocena.

Šta za posledicu imaju ove reči upućene sa ekrana RTS-a, od strane predsednika Republike Srbije?

Prva grupa je poziv na nasilje, građanske sukobe, izazivanje nereda i pokušaja „lova u mutnom“. Najteže reči koje se izgovaraju sa „najvišeg“ nivoa proizvode, mržnju, podelu, zlo i sukob. Ovo je izvor, klica i namera izazivanja sukoba. Dovoljno je podsetiti se da postoje određene paravojne formacije (crne košulje, crne majice, tetovaže, maske). O bože, sa kakvom sličnošću izgledaju ovi policajci u maskama. Čija je ideja da policajci nose maske? Zašto ne liče na regularne već na paravojne formacije?

Druga grupa reči odnosi se na prekoračenje ovlašćenja, kršenje Ustava, na uticaj na sud, mešanje u tužilačke funkcije, laganje i izvrtanje stvarnosti, navođenje državnih organa – tužilaca na lažni trag.

Treća grupa ukazuje na kršenje Ustava, jer je neovlašćeno razgovarao sa direktorom policije u pet ili deset minuta do devet. Kršenje ovlašćenja pokazuje i konferencija za štampu, kojom rukovodi predsednik, a ministar i direktor ostavljaju utisak ‘pukih’ izvršioca njegovih naredbi, što je direktno kršenje ustavnog poretka, vaninstitucionalno i neovlašćeno delovanje sa nesagledivim posledicama.

Četvrta grupa je opasna. Ko to postade Božji izaslanik u sopstvenoj glavi? Takvo doživljavanje ima kobne posledice po svakog pojedinca. Ne znate šta je Bog, a njegov ste izaslanik? Ohohoo – „vesela nauka“, što bi rekao Niče. Zamislite samo kako se tretira ‘raj’ -tamo gde su pare.

To je čist nihilizam, ništavilo. Netačno određenje pojma države izgovara predsednik i dodatno samo priziva „silu“, jer je nemoć višestruka. Sve izrečene ocene su izmišljene ili bolje reći samoprojektovane, jer bi on želeo da upotrebi silu, afirmiše lični interes, misao o bežanju, da ne pričamo o očiglednom obmanjivanju javnosti, na primer; čitava javnost zna da je policajac udario policajca ispred RTS-a.

Peta grupa je zabrinjavajuća. U smislu obične percepcije, dakle opažanja, uočeno je sledeće: Naime, skoro svaki građanin zna da, pored Predsedništva u Ulici kralja Milana postoje četiri trake, pa svako dalje objašnjenje (prva, peta…) pripada domenu obične izmišljotine ili priviđanja. Reći za drugoga da „sriče“ je jadan pokušaj uvrede profesora univerziteta, a reč „agenturni trikovi“ je najobičnija floskula sa praznim sadržajem.

Ustavni sud ćuti (lojalisti?). Najpametnije rešenje je: Ostavka predsednika Republike Srbije i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Za druga rešenja prostora više nema. „Put uzbrdo i put nizbrdo je jedan te isti put“, reče Heraklit.

Svako bira kako će da siđe sa vlasti. Pogled odozgo izaziva veliki strah – vidi se provalija!

Mali dodatak edukaciji državnih službenika. „Država je organizovano opštenje ljudi, povezanih među sobom duhovnom solidarnošću, koji priznaju tu solidarnost ne samo razumom već i snagom patriotske ljubavi, dostojanstvenim i hrabrim postupcima, a ona je u duhovnoj suštini otadžbina, oformljena i ujedinjena javnim pravom.

Na taj način, mnoštvo ljudi je povezano zajedničkom duhovnom osnovom. Praktičan rad zahteva princip organizovanja, koji se temelji na razdeobi funkcija, na njihovom rasporedu, na društvenoj saglasnosti i priznanju.“

I kao što sam započeo, završiću sa Ničeom. Ropski moral je povezan sa resantimanom (uskraćena reakcija, nemoć, laže da je srećan). Zao se pojavljuje u smislu resantimana. On je nosilac instikta koji tlači, i žudi za odmazdom, potomak ropstva i vodi nazadovanju čovečanstva, nihilista – umorni smo od njega! Iz resantimana izrastaju mržnja, zavist, surevnjivost, podozrivost, kivnost i osveta. Tada se ljudi povređuju, čini im se nasilje, uništavaju, podmićuju, postavljaju im se klopke, špijuniraju, podmeću lukavstva i smicalice. Iza svake oligarhije skriva se žudnja za tiranijom.

Neprijateljstvo, surovost, zadovoljstvo u proganjanju, iznenadnom napadanju, menjanju, razaranju – to je poreklo „nečiste savesti“. Moć i nemoć su promenili mesta, strah menja stranu, potentnost stvaranja i tzv. zavođenje postaju stvarna nemoć, nihilizam, nepostojanje. „Ta budala, taj pun žudnje i očajni zarobljenik postao je pronalazač nečisrte savesti“, kaže Niče.

Sve je pobrkao – dodelio je sebi moć, a obuzela ga je nemoć! Obuzimaju ga krivica – strah – kazna. Krivica se okreće protiv njega, postaje dužnik nečiste savesti – biće kažnjen – večito kažnjen! Dobar i zao hiljadama godina vode bitku, koja još nije odlučena. Kao što je odnos useva i korova? Ko će pobediti? Drvo života: „Institucije da rade svoj posao“ rekoše studenti, profesori i vasceli narod.

Miloljub Albijanić, narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije