Svaki petak izuzetak 
Ne znam da li postoji novinarski žanr kolumna-ispovest, ali da probamo. Sa Srpskom strankom Zavetnici nikada nismo sarađivali do ponovnog ulaska Dveri u Narodnu skupštinu 2022. godine. Istina, bili su neki vanredni lokalni izbori za skupštinu gradske opštine Voždovac u Beogradu pre dolaska SNS na vlast kada smo bili deo zajedničke izborne liste na lokalnom nivou, ali toga se više niko i ne seća. Sve je zapravo počelo našim drugim, a njihovim prvim ulaskom u republički parlament te 2022. kada smo igrom sudbine ili vladajuće većine dobili raspored od generalnog sekretara Skupštine da sedimo u istom redu u skupštinskim klupama.
I zaista se ne može reći da Zavetnici nisu bili opozicija u tih godinu i po dana koliko je trajao dotični skupštinski saziv. Govorili su protiv vlasti i glasali protiv njihovih predloga kao i sva druga opozicija. Sa poslaničkom grupom Zavetnika Dveri su imale korektnu saradnju i sa većinom njihovih narodnih poslanika vrlo dobre kolegijalne odnose.
Naravno da smo znali za prirodu njihovog nastanka i postojanja, koja je više vezana za „duboku državu” (SRS i SPS) nego za samu Vučićevu vlast, koja je samo trenutno vidljivi izraz nečega dubljeg od aktuelne vlasti, nečega što vlada Srbijom od 1945. godine i zove se služba državne bezbednosti. Zavetnici su i nastali i ideološki se profilisali kao kopija Dveri, da li sa nečijom namerom da tako bude da bi nas preklapali ili spontano – drugo je pitanje. Nikada do tada nismo sarađivali upravo iz razloga što nismo bili sigurni u njihovu opozicionu opredeljenost i jer su imali previše vidljivih i nevidljivih veza sa vladajućim režimom, iako su nam zajednički prijatelji poput blaženopočivšeg Mitropolita Amfilohija često postavljali pitanje zašto nema međusobne saradnje.
Međutim, u periodu našeg zajedničkog skupštinskog mandata zadesila nas je pošast francusko-nemačkog ultimatuma o priznanju lažne države Kosovo koji je Aleksandar Vučić prihvatio i počeo da primenjuje. Tada su sve patriotske parlamentarne opozicione političke stranke, kao i vodeći nacionalno orijentisani intelektualci, konačno shvatili da mora doći do okupljanja u jedan zajednički front protiv konačne izdaje i predaje Kosova i Metohije od strane aktuelne vlasti. Kao nikada do tada za vreme vlasti SNS u istom bloku našli su se NDSS, POKS, Narodna stranka, Zavetnici i Dveri, uz podršku najistaknutijih intelektualaca sa suverenističkog spektra. Počela su da se objavljuju zajednička saopštenja i održane su brojne zajedničke konferencije za medije, okrugli stolovi, protesti…
Sve je izgledalo kao da je konačno sazrelio trenutak za ono na čemu smo Dveri i ja lično radili punu deceniju: objedinjavanje svih patriotskih i suverenističkih snaga u jedan zajednički blok koji bi jedini bio sposoban da zaustavi predaju Kosova i Metohije i smeni izdajnički Vučićev režim.
Iako su Dveri čitave 2023. godine predlagale ozvaničenje jednog takvog suverenističkog bloka koji bi na vanrednim izborima koji su nagoveštavani mogao da osvoji dvocifreni broj glasova i postane ključni politički faktor, važniji od SPS i alternativan i u odnosu na sadašnju i bivšu vlast, do toga nikako nije dolazilo. Najveća kočnica tome nisu bili Zavetnici niti bilo koja druga od ovih pet parlamentarnih stranaka već Miloš Jovanović lično. Pod različitim izgovorima on je odbijao da do toga dođe, čak i kada je prihvaćen predlog NDSS da se Miloš Jovanović nađe na čelu tog bloka kao predsednički kandidat koji je osvojio više glasova na predsedničkim izborima 2022. od mene i Milice Đurđević Stamenkovski (ovde podsećam da su ova tri predsednička kandidata tada osvojila zajedno 15% glasova na predsedničkim izborima, a naše tri izborne liste, bez Narodne stranke Vuka Jeremića, zajedno 13% na istovremenim parlamentarnim izborima 2022).
I tako se došlo do raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora za decembar 2023, a da do nikakvog dogovora o logičnom zajedničkom izlasku na te izbore još uvek nije bilo. Ostalo je samo nekoliko dana do početka skupljanja potpisa za predaju kandidatura.
U poslednji čas je upriličen sada već istorijski sastanak na inicijativu više uglednih javnih ličnosti (Bećković, Lompar, Ković…). Na tom sastanku je najpre dogovoren zajednički nastup na izborima, a onda dogovor razbijen zajedničkim nastupom Miloša Jovanovića i Stefana Stamenkovskog (Milica Đurđević Stamenkovski nije prisustvovala sastanku) nakon pauze tokom koje su njih dvojica održali odvojene konsultacije. Veštim manevrom vest o propasti tog sastanka je puštena iz vrha NDSS preko prozapadnih medija i za neuspeh okrivljen samo Stefan Stamenkovski, dok je puna istina da je odgovornost zajednička na dvojici veoma bliskih prijatelja – Jovanoviću i Stamenkovskom, obojici sa debelim kontaktima u BIA i sa vlašću.
Sem tih njihovih veza nije bilo razloga za razbijanje ovog bloka koji bi verovatno postao druga najveća politička snaga u državi (posle SNS) i koji bi mogao ozbiljno da utiče na formiranje nove Vlade Srbije i zaustavljanje pogubnih evroatlantskih integracija, predaje KiM i rasprodaje prirodnih i privrednih resursa Srbije.
Jedino što su – iz ovog ugla gledano – Dveri tada mogle drugačije da urade posle kraha formiranja širokog Nacionalnog okupljanja jeste da izađu na izbore samostalno, ali za tako nešto više nije imalo vremena. Nažalost, efekat propalog sastanka bez naše krivice (nikada se niti od jednog učesnika pomenutog sastanka nije moglo čuti da Dveri imaju bilo kakvu krivicu što nije došlo do dogovora, naprotiv) već je uzimao izuzetno negativan danak koji su – nezasluženo – najviše platile Dveri.
Sve posle toga se zna: Nacionalno okupljanje u užem sastavu (Dveri-Zavetnici) nije prešlo cenzus, ja sam preuzeo moralnu i političku odgovornost za izborni neuspeh i podneo ostavku na funkciju predsednika Dveri, Zavetnici su zaboravili da je Vučić lično izdao KiM i ušli u njegovu novu Vladu, u Skupštini se pojavio dr Branimir Nestorović koji još uvek niti jednom nije izašao za govornicu, dok Miloš Jovanović – da bi besmisao bio potpun – očito po zadatku relativizujući značaj podrške Studentskoj listi, najavljuje novo ujedinjenje na desnici (!?!?!) za koje više niti ima sa kim niti mu više ko veruje.
Boško Obradović, master politikolog i predsednik Političkog saveta Srpskog pokreta Dveri
