Poziv studenata da se svi okupimo na Vidovdan i još jednom pokažemo predsedniku Ćacilenda koliko nas ima i da smo odlučni u zahtevu za raspisivanje vanrednih izbora, izazvao je moštvo polemika i različitih zamerki. Pre svega od one grupacije ljudi koja nikako ne može da se oslobodi titoizma i svaki pomen Boga, Kosova i Metohije, kosovske bitke, Gavrila Principa, srpskih zastava, himne, ikona, bilo kakvih srpskih znamenja, dovodi ih do ludila i ne mogu da se kontrolišu. Miris tamjana im više smeta od mirisa marihuane. Da apsurd bude veći takvih neokomunista i titoista nema više od dva ili tri odsto, ali su dovoljno glasni, moćni i imaju pristup medijima, da se stiče utisak kako je to većinsko raspoloženje i da su oni najpozvaniji da o svemu presuđuju, kao što su to nekad činili sprovodeći bez pogovora odluke komiteta i Broza lično.

Šta im toliko smeta Vidovdan?

Pa to je dan kad prema predanju sve živo progleda, kad se vidi ko je vera, a ko nevera, i ne žele da se po ko zna koji put potvrdi koliko je Vidovdan izuzetno važan dan u srpskoj istoriji. Pre svega zbog kosovskog boja i svega što je nastalo posle toga. Svi koji su hrabro tada položili živote braneći Srbiju, pravoslavlje i hrišćanstvo od najezde Turaka, sigurno nisu verovali da će ih se iko sećati posle 600 godina i različitim manifestacijama obeležavati i vrednovati njihovu žrtvu. Jer, Vidovdan je jasan simbol srpskog otpora. To su dobro upamtili i Murat i Ferdinand. I Turci i Austrougari. I svi oni koji su na različite načine pretili Srbima i ugrožavali njihovo postojanje i dostojanstvo. To dodantno uznemiruje novokomponovane titoiste vaspitane u sasvim drugom duhu da sve što je srpsko automatski je primitivno i nazadno. Prezirući naciju kojoj rođenjem pripadaju pokušavaju da diskredituju svakog ko se time ponosi.

Ne razumeju niti će ikada to moći da shvate, da je Vidovdan i princip i obraz i dostojanstvo, a takve stvari se brane po cenu života.

Studenti su odlično razumeli poruku i sadržaj koji pruža poziv na okupljanje za Vidovdan. Simbolika okupljanja i svenarodnog otpora na Vidovdan ima posebnu težinu. Primera radi, kapitulacija koja je potpisana posle sukoba sa NATO ciljano je smeštena u Kumanovo. Mogla se potpisati bilo gde, ali je smišljeno izabrano Kumanovo, jer smo zahvaljujući kumnovskoj operaciji Kosovo i Metohiju ponovo vratili u sastav Srbije. Ovim činom svetski moćnici su nam poslali jasnu poruku da tamo nemamo više šta da tražimo zapečativši je baš u Kumanovu. Jako dobro znaju da se nekad govorilo “Za Kosovo Kumanovo” i da smo tada okončali viševekovnu tursku okupaciju, započetu jednom bitkom i okončanu drugom bitkom.

FOTO: Instagram

Koliko god se čelnici DOS pravdali u svojim iskazima da nisu znali na koji dan izručuju Slobodana Miloševića, svakome ko ume uspešno da sabere dva i dva je jasno da je Vidovdan izabran namerno kao simbol uzdizanja Slobodana Miloševića dok je govorio na taj dan pred million Srba okupljenih na Gazimestanu, i njegovog pada, kad ga nekoliko policijskih službenika vezanog helikopterom sprovodi u Hag. Oni koji veruju u slučajnosti ne razumeju simboliku važnih datuma u istoriji naroda koji drže do sebe.

Hitler je, primera radi, kako bi dodatno ponizio Francuze, posle kapitulacije u Drugom svetskom ratu izvojevane za samo četrdesetak dana, naredio da se doveze onaj isti vagon iz Prvog svetskog rata gde je Nemačka potpisala svoju kapitulaciju. Nemci kad okupiraju Srbiju prvo šta rade odlaze da zapale kuću Živojina Mišića i streljaju mu sina. Tim činom hoće da dodatno ubiju svaki simbol koji može da probudi otpor. Isto čine Nemci dok napreduju kroz nepregledna ruska prostranstva, oni dolaze u potpuno strateški nebitnu Jasnu poljanu kako bi opljačkali i spalili kuću Tolstoja. Zato što hoće da ubiju važan simbol, mogući otpor i dodatno ponize narod koji okupiraju. Austrougarska je želela da sprovede tu istu vrstu poniženja posle aneksije Bosne i Hercegovine, zakazavši vojne manevre na granici sa Srbijom na Vidovdan. Jedino nisu računali da međ Srbima ima bar jedan Princip koji to neće dozvoliti.

Dakle, Vidovdan je najbolji mogući datum za nacionalno i svako drugo okupljanje, jer nedvosmisleno šalje vekovnu poruku otpora srpskog naroda protiv svakog zla, stranog ili domaćeg.

Predsednik Ćacilenda je javno hvalio Murata. Ispred zgrade gde stoluje je postavio čadore i okupio svoj bašibozluk. Na nama je odgovornost kako i na koji način da se oslobodimo zla koje je okupiralo Srbiju i od nje napravilo koloniju bez boje i ukusa, koja odiše bezakonjem, pljačkom i opštom otimačinom. Srbija je zgažena i ponižena kao nikad u svojoj istoriji. Ko to ne vidi ostaje nada da će makar na Vidovdan progledati.

Vreme je da se uspravimo. Da oteramo Ćacije i sve one koji ih predstavljaju brukajući nas na svakom koraku. Kad ćemo ako nećemo na Vidovdan. Nije više u pitanju podrška studentima koja je evidentna, reč je o odbrani Srbije, našeg imena i prezimena, naše vere u budućnost, našeg dostojanstva i postojanstva, odgovornosti prema sebi i precima…

Studenti su pozvali i odredili datum. Vidimo se na Vidovdan!

Srđan Škoro