Na centralnoj ceremoniji u Prištini, povodom obeležavanja 26 godina od ulaska NATO snaga na Kosovo, kosovski premijer u ostavci Aljbin Kurti upozorio je da planovi iz 1999. godine za podelu Kosova nisu u potpunosti napušteni i da, kako tvrdi, i dalje žive na najvišim nivoima vlasti u Beogradu.
U svom govoru, Kurti se oslonio na navodna svedočenja bivšeg specijalnog izaslanika UN-a Martija Ahtisarija, pozivajući se na navode iz njegove knjige „Zadatak u Beogradu“. Kako je rekao, Ahtisari je otkrio da su se tadašnji režimi Rusije i SR Jugoslavije dogovorili da Rusija zauzme kontrolu nad Prištinom i Severom, kako bi se u slučaju proglašenja nezavisnosti, deo teritorije zadržao pod srpskom dominacijom.
„Ukoliko bi se, kako Ahtisari piše, u roku od dve-tri godine Albanci odlučili na proglašenje nezavisnosti, Srbija bi uz pomoć ruskih trupa zadržala veliki deo teritorije i kolonizovala ga isključivo Srbima“, izjavio je Kurti.
Kurti je posebno ukazao na ekonomski interes u pozadini takvog navodnog plana: prema njegovim rečima, cilj je bio kontrola nad ključnim resursima, poput rudnika Trepča, topionice u Zvečanu i industrijskih postrojenja uz donji tok reke Ibar.
Ocenio je da je plan neuspešno okončan 1999. godine, ali upozorio da „nažalost nije u potpunosti mrtav“. Kao primer naveo je napad u Banjskoj iz septembra prošle godine, rekavši da je, prema kosovskim bezbednosnim službama, to navodno još jedan pokušaj realizacije sličnih ciljeva.
„Naš bezbednosni aparat jasno je dokazao da taj plan preživljava, i da Beograd nastavlja da teži destabilizaciji severa zemlje“, rekao je.
Kurti je podsetio i na diplomatski incident iz juna 1999. godine, kada su ruske trupe pre NATO-a zauzele prištinski aerodrom. Taj trenutak, kako je naveo, bio je tačka potencijalne etničke podele Kosova, koja je izbegnuta zahvaljujući sporazumu postignutom u Helsinkiju 18. juna iste godine.
„Podela po etničkoj liniji bila je realna opasnost. Plan je propao zahvaljujući čvrstoj međunarodnoj reakciji i koordinaciji snaga NATO-a“, naglasio je Kurti.
On je tom prilikom izrazio zahvalnost NATO-u i državama članicama koje su, kako je rekao, sprečile dalje zločine 1999. godine. Podsetio je da Alijansa danas ima 32 članice, a Kosovo želi da bude 33.
„Želimo da doprinesemo demokratskom miru i zapadnoj bezbednosti. Naše sposobnosti pokazali smo i tokom nedavne vežbe Defender Europe 25“, rekao je Kurti.
FOTO: Fejsbuk
