Svaki petak izuzetak 
„Stara Udba – nova demokratija” – najbolja je definicija prve decenije obnovljenog srpskog višestranačja nakon 1990. godine, kako ju je lucidno opisao nezaboravni Antonije Đurić. I zaista, kao u nekom političkom lutkarskom pozorištu, Služba državne bezbednosti podelila je uloge u formiranju novih političkih stranaka nakon pada komunizma upravo bivšim komunistima: Slobodanu Miloševiću, Vojislavu Šešelju, Vuku Draškoviću…
Prvi se okoristio o proces duhovnog i nacionalnog izlaska srpskog naroda iz komunističke tamnice, drugi je obesmislio kompletnu antikomunističku ideju, na prvom mestu ravnogorstvo i monarhizam, a treći je opoganio svaki patriotski čin, pretvarajući ga u prostakluk i rijaliti. I posle 35 godina teško je osloboditi se negativnih posledica delovanja ove lažne političke elite koju nam je nametnula komunistička duboka država.
Na isteku te prve decenije (1999) nastale su Dveri, upravo kao pokušaj da se dođe do autentičnog Srbstva koje počiva na duhovnim i moralnim svetosavskim osnovama, a koje je pod vlašću ove Trojke izgubilo svoj identitet. Dveri su za ovih 26 godina postojanja i rada konstantno nastojale da objedine hrišćanske i rodoljubive snage u našem narodu, počevši od omladinskih pa do stranačkih. Često je to rađeno i na štetu samih Dveri, ali sa uverenjem, aktuelnim i danas, da samo tako složni i objedinjeni možemo postati faktor na srpskoj političkoj sceni – po prvi put posle 1945. godine.
Međutim, gomile ličnih liderskih sujeta i stranačkih međusobica, ali pre svega jedna nevidljiva ruka Tajne Službe, to jednostavno nisu dozvoljavali. Ovo je postalo posebno dramatično u vremenu vlasti Aleksandra Vučića iz prostog razloga što pobeda nad njegovim režimom ne može doći sa leve, građanske i prozapadne strane političkog i intelektualnog spektra već isključivo sa desnih, nacionalnih i suverenističkih pozicija.
Vučić kao pasionirani istraživač javnog mnjenja i čuvar nakaznog režima bahatosti, nestručnosti, izdaje i lopovluka najbolje zna odakle mu dolazi najveća opasnost. Njega ne može da pobedi neko ko će biti za priznanje kosovske nezavisnosti, uvođenje sankcija Rusiji ili prihvatanje izmišljenog genocida u Srebrenici, već samo neko ko će zastupati one stavove koje podržava više od 80% građana Srbije, a oni su apsolutno suverenistički i patriotski. Zato je važno da na toj strani političkog spektra deluju neki novi, sofisticirani Drašković i Šešelj, lažne fortifikacije koje služe da pokriju politički prostor i ništa ne rade, sem što rade za BIA.
Navešću primer Dveri kao model za uništavanje svega što nije pod direktnom kontrolom BIA. Kao politička organizacija vezana za SPC, porodičnu politiku i nacionalnu ideju, Dveri su satanizovane od strane režimske propagande upravo na ovim tačkama na kojima su imale najveću političku perspektivu, pa je tako predsednik Dveri „opljačkao Hilandar, bije žene i fašista je koji radi za NATO”. Ne sme se, dakle, dozvoliti rađanje nečeg novog.
I na sledećim izborima se može očekivati aktiviranje starih i novih udbaških služinčadi: spavača BIA u redovima intelektualne i političke lažne elite, koji će glumiti treći put odnosno da su istovremeno i protiv Vučića i protiv Studentske liste „kao prozapadnog projekta”. Da se odmah razumemo: nema većeg prozapadnog projekta u novijoj srpskoj istoriji od formiranja Srpske napredne stranke i njenog dolaska na vlast u Srbiji. Tražiti u Studentskom protestu neki novi OTPOR (koji je zaista u vrhu bio američki SKOJ) besmisleno je, jer je sadašnji studentski bunt autentično srpski proizvod, bez obzira što mnogi pokušavaju da se ubace i okoriste. Verujem da BIA radi 24 sata dnevno da zadrži monopol sadašnjih političkih aktera i u vlasti i u opoziciji kako se ne bi pojavili novi koji nisu pod njihovom kontrolom.
Ono što njih posebno plaši jeste što u redovima Studentskog pokreta postoji potencijal za restartovanje čitave srpske političke scene i novu podelu karata, a to se iz ugla BIA i duboke države ne sme dozvoliti. Zar da Vučić ne bude na vlasti, zar da Šešelj posle 35 godina više ne bude predsednik SRS ili Drašković SPO, zar da Željko Mitrović ne kontroliše najveću medijsku imperiju…? Samo po sebi je jasno da se BIA i duboka država ne mogu lako pobediti i razmontirati. Deluje da je i Donald Tramp sklopio neku vrstu dogovora sa američkom dubokom državom da ne bi bio onemogućen da postane predsednik SAD, kao što je prošli put učinjeno. Međutim, da bismo se bilo gde pomerili iz ovog udbaškog gliba i žabokrečine mora doći do smene političkih generacija i do promene sistema koji se ovde nije menjao punih 80 godina.
Na ovom putu od najvećeg značaja je da se prepozna sledeća BIA prevara koja treba da dovede u pitanje Studentsku listu i patriotske glasače zadrži u pokornosti vođama lažne desnice. Upravo je imperativ vremena da dođe do formiranja autenične desne pozicije na srpskoj političkoj sceni koja neće biti pod kontrolom BIA i koja će u prvom koraku podržati Studentsku listu kao jedini način da dođe do promene ne samo vlasti već i kompletnog nakaradnog i korumpiranog sistema. A onda, u drugom koraku, ovaj blok Nove srpske desnice treba da izađe na druge izbore koji će biti ideološki i programski i proba da zauzme ono mesto u srpskom parlamentu koje će garantovati uticaj na novu političku realnost nakon Vučićevog pada.
Jer, ako to ne uradimo, niko nam drugi neće biti kriv zašto će suverenistička politika ponovo biti marginalizovana, a naše nacionalne ideje i interesi u drugom planu. Ne može se zameriti drugima što se organizuju oko svojih planova i interesa, ma koliko bili čak i antisrpski, već samo samima sebi zašto se mi nismo organizovali da branimo i promovišemo svoj duhovni i nacionalni identitet i interese. Verujem u pojavu Nove srpske desnice koja će izvući sve pouke iz ove tri i po decenije laži i lažnjaka koji su okupirali desni intelektualni i politički prostor.
Boško Obradović, privatni preduzetnik i predsednik Političkog saveta Srpskog pokreta Dveri
