Dirnut sam veličanstvenim skupom dvadesetak hiljada “pristalica” aktuelnog režima u Nišu. Najavljenih tri dana pretvorili su se u nešto više od sat vremena, kratko i ekspeditivno. Dobro nije baš sve bilo jasno, ali ne treba tražiti dlaku u jajetu, ili roštilju. Shvatili su to ljudi iz autobusa, te su umesto potvrde svojih političkih ubeđenja, tražili pakete koka-kole za poneti.
Od intelektualne elite važno je izdvojiti prisustvo istaknutog umetnika Ace Lukasa, koji je najpoznatiji po stručnim analizama droga u kojima ističe da se on za razliku od nekih drugih “govnara” koji se gudriraju heroinom, radi isključivo kokainom, te da je pitanje da li je to što je on radio drogiranje. I sam predsednik se na društvenim mrežama pohvalio druženjem sa elitnim predstavnikom svojih pristalica, te nam je rekao šta su konzumirali.
Nisam baš siguran da nam je otkrio sve, jer je u svojoj ubrzanosti nakon završetka govora otišao u nepoznatom pravcu, zaboravivši na kutiju sa pitanjima, sugestijama i molbama svojih pristalica.
Ali tu nismo završili sa srpskom elitom. Osim Zvezde, moraću da se distanciram i od nekada svog velikog ljubimca Piksija. NJemu se predsednik lično zahvalio što se ne krije. Dodao bih više se ne krije. Nekada je morao čak u Japan, retko se pojavljivao ovde.
Može biti da su nekadašnje “skrivanje” i sadašnje “neskrivanje” u direktnoj vezi. Predsednik ima običaj da studente i građane koji su protiv njegove politike, naziva stranim plaćenicima. A šta je onda Piksi? On je sada daleke 1991. igrao za marsejski Olimpik protiv Zvezde. Pamtim to odlično, igrao je toliko dobro da umalo najvažniji i najveći trofej u Ljutice Bogdana, nije otišao u Marsej. Ali ajde, elita je elita…
Mogli su da povedu i nekog iz ove elite sa televizije, da doživljaj bude kompletan. Karleuša je čujem uvređena, ali predsednik je jedva skupio to što je skupio, nije ok da ona rastera i to malo što je došlo.
Inače na putu do Niša događale su se interesantne stvari. O tome svi ćute, osim što je na nepoznat način vrlo zanimljiv snimak dospeo na društvene mreže. Ne onaj gde predsednik sa spomenutim Lukasom, priča ko je šta kuvao, o tome sam vam već nešto rekao. Nego, navodno se sukobilo obezbeđenje premijera i ljudi iz kabineta predsednika republike.
Kažu, a ja to ne mogu da potvrdim, da prijatan I izrazito pristojan ženski glas koji se čuje na snimku. zapravo predstavlja glas predsednikove savetnice za medije Suzane Vasiljević. Ovaj glas iskazuje pretenziju da seksualno opšti sa majkom mlađeg čoveka, koji opet navodno, pripada obezbeđenju premijera, koga isti neodoljiv ženski glas naziva idiotom. Onda se taj lik sa još nekim likom sukobljava, nešto se spremaju da se kao potuku i to je to…. Da l’ su se mladi ljudi iz bezbedonosnih službi malko zaigrali, il je Đuro Macut rešio da se ne ističe samo na papinoj sarani, ne bih vam znao reći…
Priča se da je spomenuti Aca Lukas, kad je video snimak rekao Suzani Vasiljević, au brate al gadno psuješ… Za to vreme Piksi je žvakao žvaku, te uživao u predsednikovim pohvalama I svojoj još od Miloševićevog vremena poznatoj apolitičnosti.
Nemam šta dalje da vam kažem o tom skupu. Spala knjiga na dva slova kaže naš narod, a ovde su se tri dana pretvorila u aj da ne preteram nešto više od sat vremena, nakon čega se rekoh predsednik brzinski izgubio (neki zli jezici bi rekli da se izgubio odavno) ostavivši onu kutiju u kojoj su pozdravi I želje njegovih obožavanih pristalica.
Kako čujem, beži u novi cirkus, sprema sa aktivistima SNS blokadu suda u Novom sadu. E sad, s obzirom na činjenicu da su skupovi SNS u poslednjih nekoliko meseci bezuspešni pokušaj kopiranja ideja studenata, moj predlog je da konačno krenu sa originalnim idejama. Mogu recimo da pokušaju sa štrajkom nedisanja, ali bez foliraže. Recimo, da sa kompletnim rukovodstvom stranke ispred suda izdrže dan dva bez vazduha… Meni deluje kao da je Brnaba to već probala, pa mogu da je pitaju za savet.
A u sledećoj akciji Aleksandar Vučić bi zajedno sa svojim Ćacijima mogao da blokira kancelariju predsednika republike, kako predsednik, ne bi mogao da uđe ili izađe sa svog radnog mesta. Dakle, predlog za novu epizodu, predsednik blokira samog sebe, od istog tog sebe. Izvini Dušane Kovačeviću, ali „Maratonci“ i „Ko to tamo peva“ postaju dosadni, jer u ovoj zemlji se više ne može napraviti parodija.
Očigledno je da je režim na izdisaju. Ali treba da budemo oprezni, pažljivi i istrajni. Jer posle umiranja ide ostavinska rasprava. A u njoj je mnogo udovica i udovaca, koji nakon smrti stranke neće tako lako želeti da se sa direktorskih, načelničkih i ministarskih funkcija, vrate na društvenu marginu gde im je i mesto. Naročito to neće želeti da učine, nakon odslužene zatvorske kazne.
Bratislav Marković
