Ne tiče te se.
To su tamo neka tuđa deca.
Tuđi Srbi.
Tuđe suze.
Tuđa zemlja.
Izdao si, huljo, pa ćutiš.
Neka dave, ti ćeš se i dalje “boriti” ko lav- pobedniče svih poraza!
Neka dave, ti ćeš mučenički uzdisati pred kamerama: “Samo neka pokušaju…”
Evo, huljo, pokušali su po ko zna koji put, i opet će, jer izdao si, Judo!!!
Saslužuješ svemu što ono pseto Kurti čini!
Iste hulje istih gospodara!
Na istome lancu, isto meso kidate – SRPSKO!
No, ne mari – imaš ti svoj “Gazimestan” i svoje “Obiliće” po parkovima, pod šatorima, pod fantomkama…imaš ti svoju najskuplju srpsku reč: vlast po svaku cenu!
Neka je Srbije taman da ti fotelja stanje na nju – dovoljno je, sve ostalo je na prodaju!
Ćutiš huljo i dok po Bujanovcu seire u slavu krvnika Lešija, nekakvog komandata onih krvoloka što su se zakitila srpskim glavama na jugu Srbije!
Nema veze, daleko je Bujanovac, dovoljno daleko od fotelje i kamera u koje ćeš besno stiskati lažljive usne i zaklinjati se da niko više neće smeti na Srbina…
No, to su neki drugi Srbi.
Ondašnji.
Potrošni.
Prećutni.
Trampljeni za fotelju, a za nju mnogo Srbije i ne treba…
Koliko za šatore, bezvrate vucibatine pod fantomkama u njima, i tebe u fotelji, taman!
Sve ostalo je na prodaju, junače bežanija!
Ćutiš, huljo, da ćutnjom nadglasaš vriske, vapaje, plač…
Ćutiš da se gazde ne naljute, da ne zategnu lanac, potegnu korbač, priprete da ti je i to zemlje pod foteljom previše!
Ćutiš, čekajući da Srblje zaćuti, da zaboravi, da ne pita, da ne vidi, da ne jaukne za svojima, da ne doziva Kosovo i Metohiju, ali…
Tamo gde ćeš ti neba je malo, koliko kroz rešetke i musavo staklo prozora…
Tamo gde ćemo mi doveka jesu Bistrice i Drim, kivoti i životi koji nisu ni na prodaju ni na predaju!
Suza Srpčadi s Kosova i Metohije je naš Jordan, a ne jaz koji ćeš lako pregaziti!
Što ti “ne čuješ” – čujemo mi, sve jasnije!
Što je za tebe panj- nama je prag, zapamti!
Što bi ti da prodaš- mi smo za potomke davno otkupili, i NE DAMO!
Ćutiš, huljo, ali mi nećemo!
Čućeš nas sve jasnije i glasnije!
Izdao si, Judo, ali zaboravljaš da si gazdama dužan samo ti – i da Srbijom miriti ceh više nećeš!
Tvoja najskuplja reč nama ne vredi ništa, a naša je sve što imamo!
Ti ne daš fotelju – mi ne damo večnost, pa vidi…
Srbijom se niko okitio nije, pa nećeš je ni ti gazdama darovati ko plen!
Mihailo Medenica
