Piksi ne misli da stane – najdugovečniji selektor reprezentacije Srbije čvrsto je svoje poverenje, baš kao i znatno ranije mandat, poklonio Aleksandru Vučiću. Blanko, na potpis, kupujući još jednom poverenje predsednika na neodređeni rok. I to u osvit početka kvalifikacija za Mondijal 2026.
Ništa Piksi u svojoj postigračkoj karijeri nije slučajno radio. U njegovom karijernom kodu nema iznenađenja, pogotovo uoči krucijalnih odluka – novih ugovora, ili poljuljanih pozicija. Vešto lavira između želja, projekcija i stvarnosti. I skoro da uvek pogađa… Skoro!
Odlučio se i ovog puta da prekine dvogodišnji zavet političkog ćutanja i u delikatnom državnom trenutku stane uz jednu politiku. Kao jedini aktivni od svih selektora! Trenuci, ma koliko bili bitni, nisu u Piksijevom opisu ključnih odluka – najbitniji je njegov ličan. I tada je spreman da reaguje, uglavnom, uz blakonaklonu poruku onom u čijim rukama su železo i moć!
U takvom rasporedu, Piksijeva poruka ne bi smela da bude sporna. Njegova je odluka da se u podeljenom društvu svrsta uz vlast. Svestan, zasigurno, posledica u nastavku karijere… Uostalom, često se selektor fudbalske reprezentacije, gradeći sopstveni mandat, oslanjao na predsednika, premijera, funkcija je najmanje bitna – u stvari samo Aleksandra Vučića.
I dobijao podršku u ključnim trenucima – za smenu pojedinih protivnika iz vrha FSS, ratujući sa Zvezdanom Terzićem, ili očekujući ugovor pred odlazak na EP. Zato je i logično što stoji uz čoveka, koji odlučuje. Pogotovo uoči nadolazećeg ciklusa kvalifikacija i svetlu najava da bi već eventualni poraz u Tirani mogao da označi i njegov odlazak sa klupe. Austriju je nekako preživeo…
To što je sa istog mesta dobio šamar novembra 2022, i to u naponu moći, ili naredbodavno prošao „toplog zeca“ leta 2024, brzo i može da se zaboravi. Nagrade su mnogo bitnije.
Ko je selektor Srbije?
I kao selektor, Piksi u Srbiju retko svraća. Ima drugih prioriteta tokom godine, život običnog čoveka i navijača, poklonika reprezentacije, ne može ni da oseti. Tu je, ipak, kad treba da se javi.
Nije tajna da rukovodstvo i pojedini činovnici Fudbalskog saveza Srbije stoje uz vladajuću stranku. Videlo se to i golim okom, u objavama i porukama, ljudi koji nikako ne bi smeli da sa svojih pozicije vršljaju i ošljare po političkim ruševinama. Za većinu njih, ipak, podrška vlasti jedina je ulaznica na Terazije 35 i okolne kancelarije pod kapom FSS.
Ne i za Dragana Stojkovića!
Piksijevo ime do skoro nije bilo toliko ponizno vezano za jeftinu političku potporu. I to iz najmanje dva razloga: nosio je u sebi autoritet daleko iznad pukog politikanstva i obavljao posao selektora. Ujedinjujući, daleko iznad strančarenja i užeglih baruština ovdašnje realnosti.
Piksi, Džajić, Terzić…
Ulazeći po ko zna koji put, kao selektor, u političko polje, Stojković je napravio ozbiljan prekršaj. Ponavljajući sveže greške s jeseni 2023. i marta ove godine svesno je navukao na sebe gnev “drugog navijača”. Ne mareći na dobronamerne komentare i savete da uloga prvog čoveka reprezentacije Srbije „puca“ daleko iznad obične politike…
Usvajajući praksu jeftinog ubiranja poena van terena i sledeći sopstveni interes kupio je podršku pred početak mondijalskih kvalifikacija i put u Tiranu. A, u subotu veče dobio je i jasno uputstvo od predsednika šta mu tamo valja činiti… Kao i neretko do sada!
Tekst: Branko Spasojević (Izvor: Sport klub)
