Ima tome sigurno više od 15 godina. Na vlasti su bili „oni bivši“, da iskoristim omiljen izraz predsednika. Moj tast i možda najveći životni prijatelj Boško i ja bili smo okoreli zvezdaši. Kažem bili, jer on već par godina ore nebeske njive, a ja ne orem ništa, ali sam se zarekao da za vreme ove vlasti neću kročiti na „Marakanu“.
Dakle, otišli smo te prijatne večeri na komšijski stadion da gledamo večiti derbi. Sedimo na zapadu, Boško već zagazio u osmu deceniju, gunđa što sam ga naterao da dođe na stadion večitog rivala, al ja sam znao da nam nije ostalo mnogo derbija koje ćemo gledati zajedno. Ispred nas neki mladić u majici tada vladajuće Demokratske stranke, sa ortakom konstantno skače i sa velikim uzbuđenjem prati relativno dosadnu utakmicu.
U nekom momentu ga zamolim na svoj verujem, duhovit način: e majstore, ja razumem da si ti vlast i da možeš sve, ali, aj malo sedi, tu sam sa ovim dekom, stariji čovek, ne vidi od tebe ništa.
Momak se pristojno izvini, ljubazno nasmeje i kaže kako on nije neka vlast, samo je odbornik tada vladajuće stranke u nekoj centralnoj beogradskoj opštini. Pusti ti to, rekoh, vlast je vlast, poštujem ja to… Zezali smo se do kraja utakmice i srdačno rastali u odlasku. Zamišljam sada sličnu situaciju. Istetovirani odbornik SNS-a u majici „Za našu (njihovu) decu“, skače ispred mene na tribini. Da se njemu obratim kao pre mnogo godina onom momku najmanje što bih dobio bilo bi „jel znaš bre ti majmune debeli ko sam ja, j…… ti mamu u ……? To je bolja varijanta, u lošijoj, dobio bih batine.
Viđam često u kraju Borisa Tadića. Par puta, Boki i ja seli na kafu, on sede sto do nas popije kafu, iskulira i ode. Objašnjavam Bokiju ko je Tadić, bio je mali… Uveren sam da nakon što aktuelnom predsedniku istekne mandat, on nikada u Beogradu neće popiti kafu kao običan građanin. Zašto vam ovo pišem?
Nemam nameru da hvalim Demokratsku stranku (nikad nisam bio njen član), da nije imala svoje ogromne greške, verujem da nam se ovo što danas živimo, ne bi desilo. Slično mislim o Borisu Tadiću, poštujem ga kao pristojnog čoveka i bivšeg predsednika svoje zemlje, kome sam imao šta zameriti, ali se njega nisam stide.
I pre svega poštujem vreme u kome nismo živeli u haosu, nisu nam padale na glavu nadstrešnice, nisu sitni ugostitelji, šoferi i konobari bili visoki državni funkcioneri.
Imao sam pre neki dan suđenje u jednom beogradskom osnovnom sudu koji navodno nije u štrajku. Nisam siguran da je i jedno jedino suđenje održano, nema sudija, kažu izabrani u viši sud, fale zapisničari, u hodnicima stranke i advokati jure zapisničarke da ih upute u kojoj se sudnici odlaže suđenje.
Toalet izgleda u kvaru, al pre kvara neko ga je ozbiljno uneredio, pa se neprijatni miris širi hodnikom. Odem juče do grada, da malo prošetam. Trole idu samo do Slavije, bez obzira što svi znaju da je trolejbuski prevoz najjeftiniji, a trolejbuska mreža postoji decenijama. Gradska vlast hoće da ih ukine, bez i jednog jedinog valjanog razloga. Znam razlog, uveren sam da je koruptivne prirode. Umesto trola, nabaviće se skupi elektro busevi. Osim što je nabavka skupa i održavanje je mnogo skuplje od održavanja trola.
Trg Nikole Pašića je zatvoren za saobraćaj, jer neko misli da ima prava da već dve meseca maltretira građane sa vašarom u centru prestonice. Zapravo to više nije ni vašar. Verujem da u šatorima nema nikoga. Osim po potrebi, kad treba da se zviždi, pa čak i fizički napadaju politički neistomišljenici.
Centar Beograda pretvoren je u ruglo sa šatorima i toy toy toaletima. Nikom to ne donosi ništa dobro, pa ni samom režiseru ovog tužnog cirkusa. Umorni ljudi čekaju autobuse kojima je zbog spomenutih toaleta izmenjena trasa. Uveren sam, radi se o mržnji prema građanima Beograda. Znaju oni da realno, preko 90% građana prestonice ne podržava ovu vlast, a da je veliki procenat prezire. Neki, veoma mali broj ljudi, možda ih podržava iz ličnog interesa.
Šta reći, osim, osveta najgorih. Uz pomoć izborne krađe ogromnih razmera, fantomskih birača, uzurpacije svih medija sa nacionalnom frekvencijom, pritiskom na zaposlene u javnom sekturu, Beogradom i celom zemljom vladaju oni koji za to nemaju legitimitet. To im je jasno, te se iz mržnje prema građanima sa njima iživljavaju.
U Novom Sadu slična situacija. Centar grada razvaljen, zid u sudu se srušio…
I zato, nemojte više nikad porediti vreme bivše i sadašnje vlasti. Ponoviću, imala je bivša vlast svoje greške, još kako. Ali je postojala pravna država a vlast nije mrzela građane.
A oni koju su u bivšoj vlasti bili najgori, ne samo da su danas u ovoj vlasti, već su uglavnom najviši državni funkcioneri.
Bratislav Marković
