Analiza je prosta, podaci dostupni i lako sračunjivi – aktuelni šampionat jedan je od najneregularnijih u Srbiji od osamostaljenja! Evo i zbog čega.

Verovali, ili ne, čak trećina utakmca u prvih 30 kola odigrana je van stadiona „domaćih“ klubova, piše Sport klub.

Preciznije, 32 osto: 77 od 240!

Nije sve spočitano u činjenici da čak tri kluba, OFK Beograd, Tekstilac i IMT, igraju Super ligu, iako nemaju adekvatne stadione. Nažalost, takva praksa dozvoljena je pravilnikom o licenciranju i u skladu je sa pozitivnim propisima. Odstupanja u drugom pravcu potvrđuju da je selidbom sa stadiona na stadion ugrožena regularnost superligaškog takmičenja. I to u temelju!

Paradoksi su tu, oko nas… Više nego opasni!

Napredak domaćin Partizanu na stadionu u Humskoj (!), Vojvodina ugostila TSC u Bačkoj Topoli, Čukarički najednom zapucao u Pančevo, da bi dočekao Crvenu zvezdu na terenu sa veštačkom travom i to uoči puta u Norvešku na istu podlogu, fudbaleri Tekstilca više ni sami ne znaju gde su domaćini – suštinske su osnove opasnih superligaških paradoksa.

Nije tu kraj, nažalost!

Samo četiri kluba – Crvena zvezda, Partizan, Železničar i TSC – nisu mrdala sa svojih stadiona. Novi Pazar se privremeno selio na obližnji Atletski.

Takva je godina, tereni su rekonstruisani za bolje sutra srpskog fudbala, viša sila, vredelo se strpeti i ne valja tražiti dlaku u jajetu, možda bi mogli da budu kontraargumenti za „obaranje“ priče. Nije, ipak, tako!

Tekstilac je promenio čak tri stadiona. Od Bačke Palanke, preko Sente i Loznice, ponovo do stadiona „Stanko Maletin Vava“, selio se tim iz Odžaka. Radnički 1923 počeo je sezonu u Leskovcu (!), nastavio u Gornjem Milanovcu, da bi se vratio u svoj Kragujevac. OFK Beograd igra u Zaječaru u Loznici, po potrebi. IMT takođe. Kako ko „okrene“!

Zato i na tribinama brojimo po nekoliko desetina ljudi… Ali, to je već druga tema!

Očigledni problemi i činjenica da se domaćinstva menjaju u zavisnosti od jačine igrača pored terena bili su tema na poslednjem zasedanju Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Srbije. Iz Spartaka su ranije zatražili i ostavke ljudi iz Komisije za stadione, usput i javno prozvali predsednika Ljubisava Sekulića.

Koreni akutnog problema sežu do slabog Fudbalskog saveza Srbije.

Jednostavno, srpska kuća fudbala jedina je adresa za amortizaciju uticaja pojedinih ljudi iz klubova, kadrih da utiču na sliku elitnog ranga. Zajednica Super i Prve lige, u čijoj nadležnosti je takmičenje i direktor Aleksandar Pivić, odavno su stavili do znanja da hoće bolju klimu u domaćem fudbalu. I spremni su da pruže maksimalan doprinos u polju sopstvenih ovlašćenja.

Bez podrške sa Terazija 35, ipak, to nije dovoljno…

Tekst: Branko Spasojević (Izvor: Sport klub)