I dalje je kuvalo u zemlji Nedođiji, reklo bi se sve više i više. Kralj Narcis, očigledno uvređen i besan, verovatno zbog toga što su mu mladi učeni ljudi zajedno sa svojim profesorima uporno poručivali „nisi neizbežan“, tražio je način da se dopadne građanima Nedođije, ali mu je to išlo sve teže i teže. Probao je na prozorima sa nacionalnom pokrivenošću neke napitke, moguće da su to bili napici čarobnjaka sa ružičastog prozora, tako da je Narcisu bilo sve gore. Onda je na svom malom prozoru prikazivao kako ga šiša frizer Piša. Frizer Piša, bio je jedan vrlo simpatičan tip, vašeg pripovedača podsetio je na Musu Kesedžiju.
Sad, realno, vaš pripovedač se nikad nije susreo sa Musom, ali valjda ga tako zamišlja. Samo što frizer Piša nije iskoristio svoju šansu… E sad, ruse kose kralja Narcisa bile su sve više bele, tako da je Piša mogao da mu zapeva „zašto su ti kose pobelele druže, da li tebe nešto u životu muči, gledam te svakog dana (jer realno Narcisa si hteo – ne hteo morao da gledaš svaki dan, ako imaš sokoćalo) terasom šetaš sam…“ Za ovakvo pitanje nije bilo potrebe, pre svega zato što je sam Narcis konstatovao da je pobeleo, a osim toga, svi pa i frizer Piša su znali da je kralj Narcis pobeleo od muke, jer su osim mladih učenih ljudi i ostali građani govorili da on nije neizbežan. U najvećem gradu južnog dela kraljevstva pod nazivom Naisos, opet se skupio ogroman broj građana Nedođije, a svi do jednog bili su protivnici kralja Narcisa.
Dogodio se i veliki incident u Olupini, najvišem zakonodavnom organu kraljevstva. U Olupini su sedeli prosranici, tu je kralj Narcis imao većinu svojih prosranika, jer izbori nisu bili regularni. Ne zna se šta se tačno dogodilo, ali se pretpostavlja da su prosranici želeli da se igraju, pa su bacili neke igračke koje prave šareni dim, crveni, crni, bilo je to divno gledati. Onda su neki prosranici želeli da nastave da se igraju, pa su počeli da se gađaju posudama za vodu. E onda se jedan kraljev prosranik malko više zaigrao, pa je pogodio u glavu članicu svoje ekipe i povredio je. Nisam siguran kako se to računalo, da li je to kao danas u fudbalu autogol, ali nema veze, važno je učestvovati, a ljudski je da živ čovek u igri pogreši. Prosranik kraljevske koalicije Ušljikan Ubajatović, čudno rumenog izraza lica, saopštio je nekom mladom kolegi prosraniku da je on na vlasti više nego što ovaj ima godina, što je bila tragična istina zemlje Nedođije. Prosranik kraljevske većine Blejan Promašević, koji je voleo da se igra sa loptom, ali za razliku od onog svog kolege koji je pogodio koleginicu, redovno je sve promašivao, te je i ovog puta, na jako ružan način uvredio mlade učene ljude i građane koji su bili protiv kralja Narcisa. Ali, šta ćeš, čovek se rodio da promašuje. Neki bi rekli da je on uvek bio promašen lik. Zamuckana Grdanić, bila je glavna u Olupini, to je nešto kao razredni starešina u školi. A realno je teško biti razredni starešina deci koja se zaigraju na velikom odmoru pa neće da se vrate na čas. Ona je molila, vikala, ljutila se a bogami i vređala poslanike nespopozicije, Samo, onako razbarušena, sa suzama u očima i jednom ženom u mislima, delovala je kao okasnela alkoholisana gošća, kafane sa kariranim stolnjacima na recimo današnjoj Ibarskoj magistrali i to negde oko 4 ujutru, baš pred fajront. Kako su poslanici nespopozicije hteli da naprave još bolju žurku a zima je već prolazila, poslanik Šalabajzović je na neku dobru foru pustio u Olupinsku salu veštački sneg pa se sve zabelelo, te je većina ličila na onog lika iz „Maratonaca“ koji je preplašio Bili Pitona ljubaznim pozdravom „dobro veče“.
Poslanici nespopozicije gađali su svoje kolege jajima, te je Zamuckana Grdanić besno rekla da je bolje da su ta jaja dali nekoj siromašnoj porodici. Ovo je delovalo prilično licemerno, ne samo zato što Zamuckana Grdanić nikad nije videla prava jaja, mislim na ona koje je video Soma Morona (koga već dugo niko nije video), jer ona je bila vrlo imućna, te nije u svom jelovniku imala jaja, već mnogo bogatije prehrambene proizvode u vili na Dedinom brdu, koju su inače plaćali svi građani kraljevstva.
Bilo je još zanimljivosti na tom velikom odmoru. Sreli su se Krivas i Blejan Bulaznović. Krivas je bio jedan simpatičan lik, lider nespopozicije. On je nekad bio glavni vezir u Singidunumu glavnom gradu kraljevstva i ljudi su ga hvalili jer je gradio ćuprije i druge objekte koji su bili potrebni građanima, a Singidunum je za vreme njegovog vezirstva bio lepo uređen grad.
Međutim, kralj Narcis u strahu od Krivasa, govorio je da je ovaj za sve kriv, te da je Krivas ukrao 619 tovara blaga. Većina u to nije verovala, jer realno, ljudi su znali i da je priča o kraljeviću Marku u kojoj on otme Turcima tri tovara blaga, te ih odnese svojoj staroj majci, zapravo izmišljena, jer Marko Kraljević nije mogao da otme toliku lovu. Tri tovara blaga je, dakle, mnogo, a 619 je zaista nemoguće. Krivas se posle, kad je postao nespopozicija zagotivio za Blejanom Bulaznovićem, a ovaj je bio čovek elegantno popunjen. Krivas, međutim, nikako nije voleo ljude sa dvadesetak kilograma viška. I tako je Blejan Bulaznović otišao od Krivasa i stalno ružno govorio o njemu, te hvalio Kralja Narcisa i to sve na ružičastom prozoru sa kraljevskom pokrivenošću.
Posle dugo vremena oni su se sreli na toj žurci u Olupini. Tako su se snažno zagrlili, da se vaš pripovedač uplašio da će neko nekog da udavi, ali bukvalno. Sve je međutim prošlo srećno. Ne znam šta su jedan drugom rekli, ali priča se da mu je Krivas rekao zašto nisi skinuo 20 kilograma i zašto me pljuješ na ružičastom prozoru kod Čarape. Ovaj je rekao, kako da skinem 20 kilograma, znaš da sam ja pojeo Bambijevu mamu. A kod Čarape moram da idem jer se jedino kad sam sa njim ne vidi koliko sam bljak.
Ni sam ne znam šta bih vam rekao. Blejan Bulaznović je bio baš ono bljak lik… A Krivas je malo preterivao sa tih dvadesetak kilograma viška, jer, imao je on saradnike sa toliko viška, ali i da su skinuli kilograme, realno, ne bi im ništa vredelo.
Čitav haos u Nedođiji nije išao naruku kralju Narcisu. Slabo je vredela i podrška vezira nedođijskog naroda iz susednog kraljevstva. Kile Dildok je podržavao kralja Narcisa i tražio je da Olupina nastavi rad bez komemoracijske krize.
E sad, realno, niko više nije slušao ni kralja Narcisa, a kamoli lika koji se zvao Kile Dildok.
Kraj se primiče, čiča miča i uskoro…..
Još malo pa će kraj. Čiča miča i uskoro gotova priča.
Bratislav Marković
