U očajničkom pokušaju da skrene na sebe pažnju srpska opozicija u Skupštini je posegla za starim oprobanim radikalskim metodama. S tom razlikom što je umesto Šešeljevih umotvorina polivanja vodom, čupanja mikrofona, gađanja cipelama, kletvi, valjanja po podu, otišla i korak dalje. Miloš Jovanović, koji, inače, voli da se predstavlja kao nekakav desničar je kao profesor Pravnog fakulteta pokazao zavidno umeće u bacanju dimnih bombi, prethodno sakrivenih ispod sakoa, i prskanju nekakvim sprejem za kojeg tvrde da je biber. Pazite, profesor Pravnog fakulteta, dajući primer drugima, dozvoli sebi ovakvo ponašanje. Da li to znači da će sutra studentima koji eventualno budu sledili njegov primer, tolerisati i dati bolju ocenu na ispitu, ako bi mu umesto znanja sasuli biber sprej u oči ili dimnu bombu u krilo.

Jedan od istaknutih vođa zeleno levog fronta koji je gotovo do juče isticao kako je po zanimanju student uneo je u skupštinsku salu aparat za gašenje požara i njime polivao političke protivnike i sve druge koji su se našli na udaru. Željan kao dete šećerleme nije ispuštao aparat dok ga nije ispraznio, pomerajući tako uspostavljene ekološke standarde i granice.

Nekrunisani vođa srpske opozicije i od skora zvezda podkasta koji čak ni članovi njegove stranke ne gledaju, je u opštem komešanju, prekrivenom ogromnim količinama crveno crnog dima, iskoristio priliku za obračun sa svojim dojučerašnjim prijateljem i saradnikom Dejanom Bulatovićem. Od koga je prethodno kako mnogi tvrde kupio stranku i sa kojim je uz Borka Stefanovića i Mariniku Tepić pravio narodu političku ponudu uveravajući nas da samo oni mogu Srbiju da promene na bolje. Bulatović je, da se ne lažemo, i dok je bio jedan od najbližih saradnika Dragana Đilasa i sada, dok je jedan od najvećih glasnogovornika Aleksandra Vučića, bio i ostao osoba sa dna kace.

Ali, to ne znači da oni koji se predstavljaju da žele smenu ovakve zle i naopake vlasti smeju sebi dozvoliti da budu deo tog i takvog taloga. Nigde, a posebno u Narodnoj skupštini. Pa nije to štala, a ni Pinkova Zadruga. Bar smo verovali da nije. Nenormalno ponašanje članova SNS ne može se promeniti još nenormalnijim istupima pojedinih predstavnika opozicije. U takvom takmičenju svaka bitka je unapred izgubljena, jer SNS, oslonjen na prethodne radikalske gadosti, poseduje neiscrpan rezervoar svega nenormalnog što postoji u ovom društvu.

Tako smo stigli do nerođenog Gavrila koji je pobedio obojenu revoluciju, šloga jedne SNS poslanice za koju su dijagnostiku uradili Vučić i Brnabić brže i bolje od svih lekara, bunga bunga plesa bivše Palmine uzdanice, brojnih kišobrana unetih po sunčanom danu u skupštinsku salu gde bi trebalo da se odlučuje o važnim stvarima, do nekakvih studenata koji kampujući u istovetnim SNS šatorima u Pionirskom parku hoće u senci predsedništva i samog Vučića, da pokažu celom svetu kako samo žele da uče, uglavnom patologiju i time dodatno podrže režim. Kao glavni vođa najnovije Vučićeve najavljene kontrarevolucije pojavljuje se student medicine iz Doboja koga nezvanično, verovatno s razlogom, već uveliko zovu prvom damom Srbije.

Šta su nam zapravo pokazali dani za nama uključujući i tučnjavu ispred gradske skupštine? Najpre, Vučić je uz pomoć opozicije uspeo da potpuno u drugi plan gurne veličanstveni skup studenata i pobunjenog naroda u Nišu. Zajedničkim performansom vlasti i opozicije čiji smo svi svedoci režim sve vreme pokušava da se iz uloge dokazanih nasilnika prešaltuje u one koji trpe nasilje, da od dojučerašnjih hladnokrvnih dželata postanu nekakve lažne žrtve. Istovremeno, oni koji se ovom narodu predstavljaju kao opozicija dobijaju nezasluženi prostor u medijima i javnosti koji su uspešnim delovanjem studenata potpuno izgubili. Bezidejna, mlitava i vazalna opozicija, uz podršku režima koji ih stalnom negativnom kampanjom ponovo vraća u političku igru, svesno kompromituje duh dosadašnjih uspešnih studentskih protesta koji su doveli čak i do pada vlade i pokušava unapred da obezvredi i obesmisli najavljeni veliki protestni skup zakazan za 15. mart.

Ovako je bilo u Nišu 1. marta

Ali, to im šta god radili neće uspeti. Ova vlast na čelu sa Vučićem i ovako skrojena i uhlebljena parlamentarna opozicija su već sada samo ružna prošlost. To je svakom normalnom više nego jasno.

Duže od tri meseca iz Srbije su odlazile veličanstvene slike studenata i pobunjenog naroda koje su oduševile ceo svet privlačeći pažnju i jedne Madone, da bi sada, udruženom akcijom vlasti i opozicije, išli izveštaji kao da smo u predgrađu neke ratne zone ili u ludnici koju su preuzeli pacijenti određujući terapiju celom narodu.

Dimni signali koje je opozicija javno uputila Vučiću imaju za cilj status kvo, jer nijednima, ni drugima ne odgovara bilo kakva promena. A pogotovu im ne odgovara ono što čine studenti koje bezrezervno podržava narod, jer svojim postupcima ukidaju i jedne i druge, a oni to sebi ne žele da dozvole i spremni su da učine sve kako bi očuvali svoj dobro uigrani sistem u kojem je samo njima dobro, a za narod ko te pita.

Na potezu su studenti i svi oni koji ih podržavaju. Od onoga šta se bude dešavalo narednih nedelja u mnogome će zavisti dalja sudbina Srbije. Deda i unuk koji su jednostavnim rešenjima razjurili Vučićevo privatno obezbeđenje ispred Skupštine grada su dokazali da je sve moguće. Pamet i razum naroda valjda neće dozvoliti da nas puštena dimna zavesa vlasti i opozicije ponovo odvede na pogrešan kolosek. Dovoljna nam je bila jedna nadstrešnica.

Vidimo se 15. u Beogradu!

Srđan Škoro