Neko naivan pomislio bi da su naprednjaci najzad odlučili da malo popuste i promene se, ako ni zbog čega drugog, a ono makar zbog pritiska javnosti koja pumpa li pumpa i zbog sve negativnije slike u javnosti, odnosno svetog i presvetog rejtinga.
Najpre su onomad dali ostavke premijer Vlade Srbije Miloš Vučević i gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, a onda su usledila i hapšenja širom Srbije, tokom kojih su, između ostalih, „pali“ i viđeniji naprednjaci poput gradonačelnika Obrenovca Milorada Grčića i bivše gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski, zatim neki lokalni odbornici i biznismeni, kao i naprednjaci koji najradije vole da deluju iz senke i tamo rade sve te svoje kombinacije, kao što su Aleksandar Papić i braća Stajić.
Na stranu to što je navodna borba protiv korupcije upravo to, navodna borba protiv korupcije (znamo kako se to prošli put završilo, tako što smo Miroslavu Miškoviću iz budžeta platili više od 30 miliona evra odštete), ali vrlo brzo je postalo jasno da od nekih zaista realnih i dobronamernih promena i namera nema ništa. Nije da smo se nadali, naravno, ali na mesto Milana Đurića došao je Žarko Mićin, čovek koji je, između ostalog, rukovodio batinaškim grupama na pojedinim protestima, a za njegovog zamenika imenovan je radikal Đurađ Jakšić, poznat po tome što je studente nazvao volovima. Dakle, ne baš neki kul likovi sa kojima bi čovek otišao u kafanu.
Oni su izabrani tako što su kordoni policije sprečili opoziciju da uđe u novosadsku skupštinu, dok ovi završe šta imaju, a ono što su završili je završeno po principu „od zla oca i još gore majke“, koji važi već evo 13 godina, ali nikako da dođemo do tih najgorih oca i majke, pa da pređemo na neki malo drugačiji sistem. Iako je Mićin nakon izbora saopštio da je on za dijalog, a ne za nasilje, njegovi postupci i postupci njegovog novopečenog zamenika to baš i ne potkrepljuju u praksi, što će reći kod čoveka gledaj šta radi, a ne šta priča, a kod borbe protiv korupcije koliko ima presuda, a ne koliko ima hapšenja.
Ko je, dakle, očekivao da će na mesto Đurića možda doći neko pristojan, debelo se prevario jer takva putanja u naprednoj logici prosto ne postoji. Uvek može gore i uvek će biti gore, dok god imaju priliku da urade gore. Jednog dana kada Mićin bude otišao sa ove funkcije, iako sada ne deluje tako, SNS će brknuti u svoj magičan ćup i ponovo izvući nekog novog kandidata u odnosu na kojeg će nam čak i Mićin ličiti na anđela.
Slična je situacija i sa navodnom borbom protiv korupcije. Jeste, lepo je videti Draganu Sotirovski i Grčića sa lisicama na rukama, lepo je i spoznati razmere pljačke ove zemlje koja se dešava svakodnevno (a saznali smo samo delić), ali ovo je samo provetravanje prebukiranih redova naprednjaka u kojima je mnogo onih koji tek treba da se namire, po sistemu „aj sad malo ja“, a ovi navalili, pa ne možeš da ih oteraš od ćupa. Zato će i namesto raznih grčića, stajića i papića doći neki još gori grčići, stajići i papići, a ovima ćemo na kraju verovatno platiti i neke odštetice, da im se nađe.
I sve je to uobičajeno, neću reći normalno, ostavke se lako pretvore u smejanje u lice narodu, na dijalog te pozivaju oni koji te po ulicama tuku, ali opet ni mi, narod, nismo do kraja fer. Nekada nam je, na primer, na čelu EPS-a bio Grčić, koji je pokušavao da od blata napravi struju, ali ko nam garantuje da neki sledeći direktor elektroprivrede neće predložiti da se energijom napajamo gledanjem u Sunce i da to plaćamo direktno EPS-u? Ili da sledeći gradonačelnik Novog Sada bude neki, recimo, zelenaš koji će na račune za vodu i komunalije, na primer, lupati kamatu od 30 odsto za svaki dan kašnjenja?
Eto, je l’ vidite da može i gore. Zato u se i u svoju pumpu. Jer pumpati se mora!
Nenad Milosavljević /Izvor: Radar.rs)
