“Mislio sam da su generacije posle 2000. godine otuđene, da ne mogu da komuniciraju osim telefonom i skroz su me iznenadili. Pokazali su se pametnijim od svih do sada, pokazali su nam da ih ta nova tehnologija povezuje pa svi oni postali braća. I to je najlepše u svemu. Ti mladi imaju dovoljno hrabrosti, vizije, pametni su, uče i crpe znanje i iskustvo iz prošlosti i njihov glas ja uvek slušam. Svaki ciklus ima svoj krug, sada dolazi krug pameti i poštenja”, rekao je u emisiji “360 stepeni”, roker, kompozitor, tekstopisac i veteran 63. padobrankske brigade Zoran Kiki Lesendrić.
Mnogi su se iznenadili kada su na velikom studentskom protestu u Kragujevcu videli Zorana Kikija Lesandrića sa crvenom beretkom na glavi. Bio je tamo, kaže, jer studentski glas sluša oduvek, snažno podržava njihove zahteve i smatra da su oni ti koji treba da biraju kakvu zemlju žele jer će za vrlo kratko vreme postati ljudi koji će biti stubovi našeg društva.
„Taj dan ću pamtiti do kraja života. Bio je zimski dan, prošli smo kroz ceo Kragujevac i videli smo studente, ljude i ta emocija koju smo videli i doživeli ne može da se opiše. Ljudi su plakali, mahali, učinili su da sve bude tako specifično. Takvu uzvišenu atmosferu nisam skoro doživeo. Građani iz svih krajeva Srbije su došli tamo s ciljem. A studenti, oni su bili umorni, pešačili su iz različitih krajeva, ali ta njihova snaga je bila neverovatna. Podsetili su me na onu veličanstvenu generaciju 1914 – 1918. koja se tada žrtvovala za svoju zemlju, bespogovorno i koja je uložila nadčovečanske napore da preživi. I preživeli su“, rekao je u emisiji „360 stepeni“ Zoran Kiki Lesendrić.
Navodi da je atmosfera bila takva da ga je podsetila na taj duh predaka, o kojima je slušao od svojih predaka, a za koju smatra da smo tokom godina zaboravili. Lesendrić kaže i da to potvrđuje želja studenata da budu tu, da pokažu svoj stav – jasno i glasno.
„Vi kada vidite njihove redare, oni svoj posao rade fenomenalno, kao da su to radili već 50 god. Studenti su toliko sinhronizovani, svi fenomenalno funkcionišu, tamo nema gladnih, ostavljenih, pokislih. Oni znaju da trpe i svima nam pokazuju da moramo i mi da trpimo, i da pokažemo solidarnost s njima. Ja njih podržavam oduvek, podržavam njihove zahteve i za mene je studentski glas zakon“, kaže on.
Ističe da mladi imaju dovoljno hrabrosti, vizije, pametni, da uče i crpe iskustva i znanja iz prošlosti i da zbog toga uvek sluša njihov glas.
„Kasnije svi u nekom trenutku odrastemo i postajemo skloni kompromisima. Ali kada si student, onda si najeruptivniji. Sviđa mi se što ne pregovaraju, ispostavili su zahteve i traže da budu ispunjeni. I svima je sve jasno. Mi, baš kao i oni, želimo da živimo u lepoj i mirnoj zemlji, i ova zemlja je njihova zemlja, a mi smo tu sada da ih pratimo. Kohezija među njima je takva da uprkos tome što su odmereni i tihi, njihova ljubav i razumevanje se glasno čuju. I zato, druga strana ne sme da ih naziva izdajnicima“, poručuje Lesendrić.
Komentarišući ko je sve podržao studentske proteste, smatra da javne ličnosti imaju odgovornost da treba da kažu šta misle.
„I oni koji vole predsednika treba to da kažu. Najgori su oni koji ćute. Ali hajde svi da kažemo pa da vidimo šta je najbolje za budućnost dece“, naveo je on.
