Ne, naravno da nisam gledao intervju sa predsednikom na Insajder TV-u u četvrtak uveče. Da me ne shvatite pogrešno, ali… Štivo poput onoga iz knjige „Avanture barona Minhauzena“ sam odavno prerastao, patološke lažove izanalizirao pre nekih 20 i kusur godina, još na studijama medicine kada smo učili psihijatriju… Nije ni do novinarke Brankice Stanković, verujte mi. Respekt za sve što je ona radila, ali… Može u ulozi voditelja da bude i najeminentniji svetski novinar, mene jednostavno ne interesuje sâm gost.
Jer, odaću vam malu tajnu. Taj gost često zna da slaže, pa zašto bih onda gubio vreme slušajući ga…
Kako to mogu da znam, pitate se? Otkrio sam metodu kojom prepoznajem u 100% slučajeva da li taj vešti govornik nešto mulja. Znam šta ćete reći, da ni detektor laži koji „CIA“ koristi ne bi mogao sa toliko sigurnosti da zna da li neka osoba laže, da tehniku tolike senzitivnosti ne bi mogao da poseduje ni čitač misli…
Ne, naravno da nisam gledao intervju sa predsednikom na Insajder TV-u u četvrtak uveče. Da me ne shvatite pogrešno, ali… Štivo poput onoga iz knjige „Avanture barona Minhauzena“ sam odavno prerastao, patološke lažove izanalizirao pre nekih 20 i kusur godina, još na studijama medicine kada smo učili psihijatriju… Nije ni do novinarke Brankice Stanković, verujte mi. Respekt za sve što je ona radila, ali… Može u ulozi voditelja da bude i najeminentniji svetski novinar, mene jednostavno ne interesuje sâm gost.
Jer, odaću vam malu tajnu. Taj gost često zna da slaže, pa zašto bih onda gubio vreme slušajući ga…
Kako to mogu da znam, pitate se? Otkrio sam metodu kojom prepoznajem u 100% slučajeva da li taj vešti govornik nešto mulja. Znam šta ćete reći, da ni detektor laži koji „CIA“ koristi ne bi mogao sa toliko sigurnosti da zna da li neka osoba laže, da tehniku tolike senzitivnosti ne bi mogao da poseduje ni čitač misli…
Ali, udovoljite mi, makar za potrebe ovog našeg druženja preko kolumni. Pisao sam već o tome u jednoj knjizi, i malo sam je modifikovao za potrebe ovog teksta, ali otprilike bi naša priča išla ovako:
„Potrebne su posebne pripreme, soba sa tihim umirujućim svetlom… Ne, papire sa pripremljenim pitanjima ostaviš sa strane, Brankice. Nema potrebe za tim sada. Pustiš um da se oslobodi svih drugih stvari, dišeš duboko da budeš jedno sa univerzumom… Tako.
Kada nenadležna institucija uđe u studio, postaviš ga da sedi naspram tebe… U miru i tišini se skoncentrišeš na njegovo lice, Brankice, ništa ne progovaraš, samo fokusiraš pogled na njegova usta i strpljivo čekaš… Nešto poput revolveraškog obračuna, da, tako ga zamisli.
Izgledaće ti u jednom trenutku kao da je vreme stalo, kao da se granice prostora i vremena razmazuju po obodima stvarnosti… I baš tada, kada čekanje svakoj ćeliji tvoga bića postane nepodnošljivo, ugledaćeš kako uglovi usana tvog gosta počinju da se pomeraju kao u slow motion-u. To je krucijalni momenat u našoj priči, molim te da me pažljivo slušaš.
Baš u tom trenutku, kada njegovi facijalni mišići prorade, a usne počnu da mu se pomeraju – upravo tada ćeš znati da je nadležna institucija slagala.“
P.S. Kažite, „CIA“ je mala maca za mene, zar ne?
Dejan Hristov, lekar internista iz Niša (Izvor: Danas.rs)
Bude
Dobro jutro,pa ja to ne gledam od kad se izleglo.Ne mogu,ljigavo,prosto,iritantno i svakako lažljivo.Zato sam malo sumnjičav prema današnjim kritičarima koji su ga ne samo gledali nego se s njim i pajtašili.Može se desiti da se prevariš za čoveka ako se vremenom promeni,ali ovaj je od početka bio zlo i s jedne krajnosti prešao u drugu,a pri tom ostao ista hulja.