Kosovo je ranjivo usled aktuelnih geopolitičkih promena, zaključilo je nekoliko stručnjaka sa Kosova i iz Sjedinjenih Država tokom debate o kretanjima u američkoj spoljnoj politici i mogućem uticaju na Kosovo, piše VOA.
Eksperti su predložili da kosovske političke partije, bez obzira jesu li na vlasti ili u opoziciji, treba da postignu sporazum o uspostavljanju održive politike koja bi bila u stanju da se nosi sa složenim izazovima sa kojima se Kosovo suočava.
Odnos Sjedinjenih Država i Kosova, koji traje duže od dve decenije, je poseban i jedinstven, a Kosovo često nazivaju jednom od najuspešnijih priča američke spoljne politike, smatra Elez Biberaj – bivši direktor Evroazijske divizije Glasa Amerike i poznavalac balkanskih prilika.
Međutim, kao i ostali bilateralni odnosi između moćnih i manjih, i oni su se menjali tokom godina.
„Drugi mandat predsednika Trampa doneo je duboke političke promene. Promene američko-ruskih odnosa, diplomatija koja se primenjuje prema Ukrajini radi ustupaka Moskvi, signaliziraju odstupanje od prethodnog plana za unapređenje demokratije, borbu protiv ruskog uticaja na Balkanu i suprotstavljanje rastućem autoritarizmu u regionu. Kosovo ostaje ranjivo na promene u američkoj politici i novom geopolitičkom okruženju“, ukazao je Biberaj.
Organizatorka debate Jeta Abazi Gaši, inače polaznica Fulbrajtovog programa na Univerzitetu Džordž Vašington, kaže da se i Amerikanci suočavaju sa neizvesnošću u vezi sa promenma u američkoj spoljnoj politici. Ukazuje da je jasno da Kosovo ne može očekivati nastavak veza sa Sjedinjenim Državama kao do sada.
„Promena u javnoj diplomatiji sugeriše da Sjedinjene Države više nisu usredsređene na oblikovanje međunarodne pozicije Kosova, jer se bave svojim unutrašnjim poslovima. Sadašnja američka javna diplomatija se promenila. Ne radi se više o drugima, već o vama“, ukazala je ona.
Partnerstvo sa Amerikom za Kosovo je nezamenjivo.
„U cilju i želji za evroatlantskim integracijama, NATO je na prvom mestu, a Evropska unija druga po važnosti. Iz ove perspektive, Sjedinjene Države su važnije od Evrope. Ovo govorim uprkos velikom poštovanju prema evropskoj porodici kojoj želimo da se pridružimo. Međutim, u najtežim krizama i trenucima sa kojima smo se suočili, EU je uspela da reaguje tek nakon ohrabrenja Sjedinjenih Država“, rekao je ambasador Kosova u Vašingtonu Iljir Dugoli.
Prema njegovim rečima, tokom prvog mandata američkog predsednika Donalda Trampa Kosovo uspelo da pronađe zajednički jezik sa njegovom administracijom. Pomenuo je, između ostalog, spremnost Prištine da prizna Jerusalim kao glavni grad Izraela, što je izazivalo kritike Brisela. Ubrojao je tu i proglašenje vojnog i političkog krila Hezbolaha terorističkom grupom.
To je, kako ukazuje, uskladilo spoljnu politiku Kosova sa politikom Vašingtona.
Direktor Instituta za javnu diplomatiju na Univerzitetu Džordž Vašington, Babak Bahador izjavio je Glasu Amerike da bi promene u osamdesetogodišnjem transatlantskom savezu trebalo Kosovo da podstakne na stvaraje novih prijateljstava.
„Kosovo nesumnjivo treba da zadrži prijatelje koje sada ima, ali u ovom veoma polarnom svetu otvaraju se mogućnosti za stvaranje novih veza koje možda ranije nisu postojale. Kosovo bi trebalo da proširi broj priznanja od strane više država članica Ujedinjenjih nacija. Da bi se to postiglo, potrebno je da poboljša veze sa mnogim zemljama u svetu“, kaže on.
Ambasador Dugoli, međutim, pojašnjava:
„Kada razmišljamo o potencijalnoj pretnji multipolarnog sveta, koje su to druge sile ili sile i šta one nude? U našem regionu smo jasno videli šta nude. Dakle, nema želje za usmeravanje ka tim drugim silama. Kina i Rusija su zlonamerne i to naš odnos, kao male zemlje, (sa Sjedinjenim Državama), čini zaista nezamenljivim“, smatra kosovski ambasador u Vašingtonu.
Stručnjaci ukazuju i da je promena u odnosima Kosova i Sjedinjenih Država počela ranije, dostigavši najniži nivo u poslednje četiri godine, pošto je Zapad optužio kosovsku vladu da ne ispunjava obaveze iz dijaloga sa Srbijom.
Elez Biberaj primećuje da se Srbija oseća ohrabrenom geopolitičkim promenama. Podsetio je na, kako ga je opisao, agresivno intonirani govor predsednika Srbije Aleksandra Vučića 15. februara kada je tvrdio da su tromesečne proteste srpskih studenata protiv njegove vlade podstakli stranci – jer on, kako tvrdi, neće dozvoliti kapitulaciju u vezi sa Kosovom.
Vučić je, između ostalog optužio USAID agenciju čiji je rad nedavno suspendovao predsednik Tramp, za zloupotrebu sredstava u inostranstvu.
„Do pre dvanaest godina smo se izvinjavali Albancima koji pokušavaju da podele deo naše teritorije, naše zemlje…Srbija nije pristala na kapitulaciju, Srbija doživljava Kosovo kao deo svoje teritorije, kao deo Srbije i tako će biti zauvek“, rekao je, između ostalog, predsednik Srbije 15. februara.
Trampova administracija se trenutno bavi velikim globalnim pitanjima kao što su rat u Ukrajini i Bliskom istoku i nije iznosila stavove o pristupu Balkanu.
Međutim, svojevrsni pokazatelj bila je čestitka predsednika Donalda Trampa upućena njegovoj kosovskoj koleginici Vjosi Osmani povodom sedamnaeste godišnjice nezavisnosti Kosova.
Elez Biberaj ukazuje da je sadržaj čestitke dobra vest.
“Izrazio je punu podršku Kosovu i rekao da se Sjedinjene Države raduju izgradnji produktivnijeg odnosa sa vladom Kosova”, smatra bivši direktor evroazijske divizije Glasa Amerike.
U pismu se, međutim, ne pominje dijalog sa Srbijom i pitanje jačanja multietničkog Kosova, što je bio glavni razlog za trzavice prethodne američke administracije i vlade premijera Aljbina Kurtija.
„Na Kosovu svi pažljivo prate šta se sada dešava. Došlo je do toga da ljudi koriste programe veštačke inteligencije da razmotre kako da protumače pismo predsednika Trampa na godišnjicu nezavisnosti, da li je ono pozitivno ili ne za Kosovo. Postoji mnogo analitičara i stručnjaka koji daju veoma različita mišljenja i to pokazuje da postoji strah od toga šta će se desiti“, smatra Jeta Abazi Gaši.
Stručnjaci ukazuju da, osim neizvesnosti, postoje i mogućnosti da dve strane unaprede bilateralne odnose. Međutim, Prištini je potrebna pomoć Vašingtona, posebno u postizanju sporazuma sa Srbijom koji ne podriva suverenitet Kosova.
„Bez obzira na to ko formira novu vladu, Kosovu je potreban međupartijski sporazum kako bi se razvila stabilna politika i angažovali pragmatični zvaničnici sa neophodnim veštinama da se nose sa složenim situacijama“, zaključuje Elez Biberaj.
Tekst: Kossev/VOA
