Već godinama svedočimo sve slabijem kvalitetu domaćeg fudbala, a jedan od ključnih problema je infrastruktura. Kada i ako se odluči da se za sezonu 2026/27 smanji broj klubova u Superligi na 12, neophodno je uvesti jasna pravila: svaki klub mora imati stadion u svom gradu i dugoročan ugovor (bar 10 godina) ili pravo da koristi taj stadion bez vremenskih ograničenja!
Trenutna situacija je daleko od profesionalne. Pola timova igra na tuđim stadionima, često pred stotinak gledalaca, u atmosferi koja više podseća na opštinske lige nego na elitni rang fudbala. Kako očekivati ozbiljno takmičenje kada klubovi nemaju ni osnovne uslove za igranje kod kuće?
Stadion nije samo mesto za odigravanje utakmica – to je identitet kluba, njegova baza i deo zajednice. Bez pravog domaćeg terena, gubi se takmičarski duh, lokalna podrška i osnovna regularnost lige. Domaći teren je ključan faktor u svim ozbiljnim ligama sveta, dok kod nas postaje privilegija, umesto standarda.
Rešenja? Ako Superliga želi da napravi iskorak, uslovi za licenciranje moraju biti stroži, a klubovi moraju biti odgovorni za svoj stadion. Investicije u infrastrukturu su dugoročna potreba, a ne luksuz.
Vreme je da se fudbal u Srbiji organizuje na ozbiljnijem nivou!
Tekst: Stadioni i arene
