Кada su srpski demonstranti ovog vikenda zauzeli Novi Sad i organizovali trijumfalni celovečernji ulični protest, povremeno su se čuli uzvici četvrt veka starog slogana – “Gotov je”, opisuje britanski Gardijan.
“Gotov je!”, podseća Gardijan, bila je mantra pobune 2000. godine koja je srušila srpskog postkomunističkog diktatora Slobodana Miloševića.
Ovoga puta bila je usmerena na njegovog naslednika, predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali skandiranje nije daleko odmaklo među desetinama hiljada okupljenih u Novom Sadu, opisuje ovaj medij.
Reči su bile iz nekog drugog doba, a studenti koji su predvodili proteste protekla tri meseca nisu stvarno zainteresovani za smenu rukovodstva, tvrdeći da nemaju poverenja da će postojeći politički sistem dovesti bilo koga boljeg.
Ne ističu da je „car go“ kažu, samo da bi na njegovo mesto došao novi car.
„Moramo da obnovimo sve od nule. Studenti ne pokušavaju da učestvuju u politici ili vladi. To nije plan“, rekla je Ana Đurović, studentkinja filma, stojeći usred guste, vesele gomile na jednom od tri mosta na Dunavu koja su demonstranti blokirali u subotu.
S obzirom da se studenti oklevaju da se uključe u konvencionalnu politiku protiv dobro ukorijenjenog režima, nad euforijom protesta nadvija se zabrinjavajuće pitanje: šta sad?
Srpske demokrate imaju razloga da budu oprezne.
Miloševićev demokratski naslednik, Zoran Đinđić, bio je na funkciji premijera nešto više od dve godine pre nego što ga je snajperista, veteran specijalnih snaga, koji je primao naređenja organizovanog kriminala, upucao u srce.
Okidač za najnovije proteste bilo je još krvoprolića: životi 15 ljudi ugasili su se kada je 1. novembra pala nadstrešnica ispred železničke stanice u Novom Sadu, usred dokaza o rđavoj gradnji, prevari i korupciji, navodi Gardijan.
Za demonstrante postoji zajednički imenilac: ono što je trulo u političkom telu Srbije ponovo se završilo ubijanjem sopstvenih građana.
Amblem protesta postao je crveni otisak šake, koji prikazuje krvave ruke onih na vlasti.
Strategija studenata je da se fokusiraju na katastrofu na novosadskoj stanici, sa konkretnim zahtevima za transparentnošću i odgovornošću, a nadaju se da će njihovo uporno insistiranje na te dve retke pojave nekako promeniti Srbiju.
„Ako budu uradili sve što studenti traže od vlasti, imaćemo totalnu promenu u našem društvu, jer će morati da počnu da hapse ljude iz vrha vlasti“, kaže Ivan Bjelić, aktivista koji je proveo 23 dana u zatvoru zbog učešća u demonstracijama.
Protesti su do sada razljutili Vučića i njegovu Srpsku naprednu stranku (SNS), koji su više od decenije bili vešti u izbegavanju konvencionalne političke opozicije – tako što su ih optuživali za finansiranje spolja i napadali njihov karakter kroz svoje „prijateljske tabloide“, smene i finansijski pritisak.
Studenti su se držali na distanci od opozicionih partija i deluju kolektivno kroz plenume i direktnu demokratiju, bez prepoznatljivih lidera koje vlada može da napadne.
I sa svakim tabloidnim optužbama ili sporadičnim fizičkim napadom, uključujući dva incidenta sa udaranjem automobilima, protesti su rasli.
„To je zaista veoma izazovno za ovu vlast, jer ne znaju da razgovaraju sa ovim mladim ljudima koji samo traže pravdu i istinu“, rekao je Srdan Golubović, proslavljeni srpski filmski reditelj i jedan od profesora studentkinje s početka teksta.
Golubović i većina kolega sa Fakulteta dramskih umetnosti u subotu su stajali sa studentima na jednom od novosadskih mostova.
On je proteste uporedio sa masovnim demonstracijama 1968. godine, takođe u studentskom rukovodstvu, sa naglaskom na direktnoj demokratiji i sistemskim promenama. Masovnost takođe povezuje oba protesta.
„Ovo je počelo kao nešto malo, a postalo je veliki talas, jer se mnogi ljudi iz svih gradova i malih mesta u Srbiji više ne plaše. To je najvažnije – gubitak straha“, rekao je Golubović.
Širenje baze podrške studenata bilo je evidentno tokom sunčanog vikenda u Novom Sadu.
Lokalni poljoprivrednici su dovezli desetine traktora, rasporedivši ih kao čelične čuvare na mostovima i gradskim ulicama.
Srpska bajkerska zajednica stigla je na hiljadama motocikala koji su u subotu popodne ušli u dramatičnom stilu, u jednoj dugačkoj kavalkadi, u pratnji nasmejane policije, opisao je Gardijan.
U međuvremenu, vojni veterani marširali su sa svojim grimiznim beretkama kroz centar grada, da odaju počast žrtvama na železničkoj stanici.
Do sada su protesti održani u oko 200 gradova. Uoči događaja za vikend, beogradski studenti su prepešačili 100 kilometara do Novog Sada, kroz tradicionalno lojalna sela SNS-u i tokom celog puta bili slavljeni.
Taksisti iz Beograda pojavili su se u nedelju da im ponude besplatnu vožnju do prestonice, a istog dana, u prestonici, Advokatska komora Srbije proglasila je jednomesečni štrajk solidarnosti.
Unutrašnji pritisak novinara pokazao je znake promene državnih medija.
Provladine kuće su do sada umanjile proteste do te mere da ih ignorišu, ali je državni emiter RTS uživo prikazao slike gužve koja je zahvatila Novi Sad, na gnev SNS-a, koji je izveštavanje okarakterisao kao „skandalozno“.
Vučić je nastavio da nagoveštava, bez dokaza, da opskurne spoljne sile orkestriraju proteste.
„Ne trebaju nam vlade nametnute spolja… bez izbora i bez volje naroda“, rekao je on na Instagramu.
Istovremeno, vlada sve brže menja mišljenje koje je imala do juče.
Za novosadsku katastrofu optuženo je više desetina ljudi, među kojima je i bivši ministar saobraćaja Goran Vesić. Vesić je podneo ostavku, a prošlog utorka to je učinio i premijer Miloš Vučević.
Кao i prethodne pretnje vlade, ustupci su samo poslužili da ohrabre proteste i povećaju podršku javnosti studentima.
