Aleksandar Vučić gubi vlast na rate. Ovaj gospodar laži iz našeg sokaka, vlasnik životnog standarda svakog građanina Srbije, već je izgubio moć. Nije ovo onaj čovek kome su do pre dva meseca skandirali: „Vučiću pederu!“
Jasno je to bilo u petak tokom akcije „Generalni štrajk“, koja je, čini mi se, bila tek generalna proba onoga što će da usledi.
Uprkos vrisci sa režimskih glasila kako je akcija propala, svakom njihovom konzumentu bilo je jasno da je reč o lažima očajnika, a kao dokaz trebalo je samo da otvore prozor i pogledaju napolje.
Nije Vučić toj akciji mogao da parira ni silom autobusa kojima je u Jagodinu dovlačio ljude iz cele Srbije. Skupio je manje ljudi no što se okupilo u slobodarskom Čačku. Vučić već krcka resurse kojih nema, tako da na sledećem skupu, ako ga uopšte bude, neće okupiti ni toliko.
Najbolji student Pravnog fakulteta (i to je slagao) i dežurni dispečer unosnih poslova (među kojima je svakako bila i Železnička stanica u Novom Sadu) sa Andrićevog venca optuživao je studente da su neradnici, da njima manipulišu strane službe, da su uzimali novac za njegovo rušenje, a sada kada su akademci doveli umišljenog cara do duvara, ne bi me iznenadilo da slavogubitno usklikne: „Studenti su u pravu!“
No, ako do toga dođe, biće to kasno i uzaludno. Niti je ovo 1968, niti je Vučić Tito, ma koliko voleo da se poredi sa njim.
Nezahvalno je pisati o nečemu što tek treba da se desi, jer ovaj tekst nastaje uoči najavljenog obraćanja Aleksandra Vučića, Miloša Vučevića i Ane Brnabić. Obraćanja na kojem treba da se obznane važne odluke, kako javljaju režimski čauši.
Neko kaže najaviće ostavke, hapšenja, uvesti vanredno stanje, preseći će situaciju izborima…
Šta god od toga da uradi, neće mu obezbediti mirnu glavu. Pogotovo izbori. Na tu kartu je možda mogao da igra neki mesečak ranije, a sad nema ništa od toga.
Verovatno ima nekih u opoziciji koji bi opet progutali mamac i prihvatili ovu ponudu da ga „pobede“. Kažem verovatno, a ne sigurno, samo zbog toga što su studenti postali ozbiljan korektivni faktor, te se i razni lideri plaše da se njihovim postupkom ne pozabavi neki od studentskih plenuma koji su dosad i opozicione želje, čestitke i pozdrave ignorisali bar koliko i Vučićeve.
Taj koji bi odlučio da se „bori“ bio bi Milica Zavetnica i pre izbora.
Iščekivanje ozbiljne društvene promene stavilo je potpise nekad naprednjačkih sudija na podršku studentskim zahtevima. Slična priča je i sa pojedinim profesorima koji u početku i nisu bili zagovornici štrajka i blokada.
I kako u toj situaciji on može da krene u obračun sa svojima, da hapsi korumpirane gadove i da očekuje da mu baš svi njegovi funkcioneri ostanu lojalni dok iščekuju da postanu žrtveni jarčevi. Ili da uvede vanredno stanje i policijski čas sada kada je strah nestao. Studenti u tom slučaju mogu da pozovu građane da svi dođu na zborno mesto usred policijskog časa i traže da ih sve pohapse. Odakle će on da dovede toliku policiju i u koje će zatvore da tera prekršioce i hoće li baš svi policajci da dignu pendrek na svoju decu, komšije, kumove?
Zna se za šta se davljenik hvata, te se tako i Vučić uvatio za Grenelovu slamku. A Trampov čovek je rekao: „Ako vam se ne sviđa zakon ili lider onda radite na smeni, ali nemojte posezati za nasiljem.“ Govorio je i o tome kako se nasilje mora osuditi i da se treba držati mirnih demonstracija, a ove u Srbiji su baš takve.
Potpuno potopljeni situacijom kojoj nisu dorasli urednici režimskih medija, uradili su ono što im je jedino preostalo – da dišu na Grenelovu slamku. Danima govore kako ih ruši Zapad, ustaše, CIA, a onda ih isti ti koji ih ruše podržavaju i tako svakog dana. Težak јe ‘leb koji zarađuju od najstarijeg zanata.
A što se izbora tiče – zna se. Prvo izborni uslovi pa onda sve ostalo, a promena okolnosti nameće studentima obavezu da joj se prilagode i da zahtevaju fer utakmicu.
A on ako hoće benzinom da gasi požar, nek izvoli.
Gotov je!
Ratko Femić (Izvor: Nova.rs)
