Ja sam advokat. Ja sam 23 godine svog života dao zarad školovanja i još uvek se školujem. Svakog dana čitam propise, sudsku praksu sa svojim saradnicima, u cilju kvaliteta u pružaju advokatskih usluga. Ja na mojoj kancelariji ne držim zastavu Srbije, nemam kamere. Nikoga se ne bojim, jer sam pred Bogom čist, radim svaki predmet profesionalno, u najboljem interesu klijenta.
Tako sam se ponašao i kad sam bio od 2012. pa do 2015. godine načelnika Gradske uprave (NGU) Grada Kruševca. U ovom poslu imam tu privilegiju da mogu da izaberem koga ja hoću da zastupam. Jedno vreme sam i Grad zastupao. Ali od 2015. godine više nisam hteo. Od tada SNS, u koju sam se učlanio 2010-2011, nije ta partija.
U moje vreme na radna mesta u GU sam se rukovodio isključivo profesionalnim interesima. Za predloge NGU su glasali svi odbornici i vlasti i opozicije. No, kada se vlast učvrstila na izborima 2014. godine, radikali su se vratili na početna podešavanja. Ja ih takve nikad nisam zastupao, njihova logika je meni nastrana. Bitno je da tapšeš, bez mozga da izvršavaš partijska naređena. Da primiš platu, da u znak zahvalnosti daš 5% u kasu. I kad si poslušan onda nije važno da li nešto znaš. Poželjno je samo da si poslušan.
I da vređaš, vređaš. I kada struka progovori da nešto ne valja, onda ga vređaš, vređaš, nadevaš nadimke. Vreme antiintelektualizma je nastupilo. Ta vrsta prostakluka, svakodnevnog i celodnevnog, je strašno zarazna. Postalo je svima lakše da se vode principom „nema veze“. Samo ćuti, čekaj da prođe. Pa neće da prođe! U sudu otvaraju kladionicu, nema veze, nova zgrada suda, obećavana pre tri godine, nije ni počela da se pravi. Nema veze.
Sav taj prostakluk dovodi do Sonje. I da prostakluk bude još veći, sada će ovog „čoveka“ što je vozio da osude za pokušaj teškog ubistva. I svi će da ćute, počev opet od tužioca, da kaže da, koliko god da je to bilo nenormalno, u radnjama učinioca sa snimka nema mesta tom krivičnom delu. Ali svi ćute, nema veze.
Pa ima veze, pravosuđe je između ostalog mrtvo, jer dozvoljava Pinku da im piše optužnice. Jer svima je tako lakše. Bitno je da si zahvalan što primaš platu. Nema veze. E pa ima veze. Ukoliko smo se odlučili da sedmodnevnom obustavom rada damo podršku studentskim protestima, smatram da ne možemo da se zadovoljimo samo deklaratornom podrškom već i pravničkom, dakle onom čime smo vični.
Mi smo svedoci u sudnicama nestanka sudske grane vlasti, počev od naručenih pravnih stavova, pa do potpunog nepoznavanja i zloupotrebe ZKP koji je postao moćno oružje u rukama nemoćnih. Uhapšeno tužilaštvo koje mora da pita za mišljenje oko svog posla u pojedinim predmetima koje izazivaju pažnju javnosti.
Stoga je naša pomoć u tome što možemo pomoći mladim kolegama, oko proširenja i preciziranja zahteva koje upućuju tužilaštvu je da se tužilaštvo izjasni o dokazima u svim predmetima koji su u najmanju ruku, sumnjivi javnosti. Smatram da svojom obustavom rada treba da pružimo podršku kolegama u sudovima, da sude samo po zakonu a ne po sili, tužilaštvima da slobodno rade svoj posao, da optužuju uvek kad za to ima dokaza…
Da kolegama kažemo da se oslobode unutrašnjeg pritiska i straha od gubitka posla ukoliko ne sude po bilo čijem ukusu. Da ih podsetimo na njihove studentske dane, kada su oni učili da bu položili ispit, da budu pravnici, da se razlikuju od polusveta koji sudi po društvenim mrežama. Kada su mislili da je istina sve što piše u zakonima, da je dovoljno da rade samo ono za šta su školovani.
Da nije bitno kako se zove gradonačelnik, da ne moraju da budu dobri sa njim, jer ih od njega odvajaju diplome koju su sa mukom na fakultetu, sa indeksom u ruci zaslužili. Da im damo podršku, da se trgnu, da počnu da se ponašaju kao sudije, a ne kao izvršni organ vlasti, što su, očigledno postali.
Bojan Bjelanović, advokat iz Kruševca
