Čiji će nam gas biti fizički dostupniji ruski ili azerbejdžanski, a čiji povoljniji. Kako produbljivanje saradnje Beograd-Baku utiče na mogućnost ostvrivanja popusta i ostalih olakšica koje nam je do sada davala Moskva. Dva događaja juče je povezao Željko Veljković, reporter Dnevnika na TV Nova.

U beogradskom Institutu za međunarodnu politiku i privredu, predavanje o odnosima Srbije i Rusije u aktuelnim geopolitičkim okolnostima drži ruski ambasador Aleksandar Bocan Harčenko.

Pola sata kasnije, na drugom kraju Beograda, u Palati Srbija, potpisuje se novi gasni sporazum. A geopolitičke okolnosti nalažu da su potpisnici Srbija i Azerbejdžan.

„Srbija će moći da računa na sigurno milion kubik gasa dnevno iz Azerbejdžana tokom ove zime, zapravo od prvog novembra do 31. marta“, rekla je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike.

Azerbejdžanski gas će do Srbije stizati preko interkonektora sa Bugarskom, tokom svečanog otvaranja decembra prošle godine, bugarski predsednik Rumen Radev rekao je da se tako menja energetska mapa Evrope. U praksi, to bi moglo da znači postepeno brisanje Rusije sa delova te mape gde je ostala intenzivno prisutna i nakon što se veći deo Evrope zbog sankcija tog gasa odrekao. Maksimalni kapacitet interkonektora kojim preko Bugarske stiže azerbejdžanski gas je 1,8 milijardi kubnih metara godišnje, što bi moglo da zadovolji skoro 60 odsto potreba Srbije.

„Saradnja u oblasti snabdevanja gasom sa jedne strane nam pruža mogućnosti da Azerbejdžan doprinese energetskoj sigurnosti Srbije. Sa druge strane on stvara šanse za proširenje saradnje u različitim oblastima“. rekao je Parviz Šahbazov, ministar energetike Azerbejdžana.

Energetski sporazum sa Azerbejdžanom potpisan je na kraju meseca u kojem je Srbija sporazume za različite oblasti energetike prethodno potpisala sa Kinom i Sjedinjenim Američkim Državama. A mesec septembar počeo je porukom iz Kremlja, koju je poslao lično Vladimir Putin koji je Srbiji predložio da uskoro počne pregovore o novom gasnom sporazumu sa Rusijom. Prethodni ističe u martu 2025. a dodatne probleme u isporuci gasa iz Rusije tada bi moglo da izazove ako Ukrajina, kao što je to nedavno najavila, ne produži sporazum o transportu ruskog gasa. A na predavanju ruskog ambasadora u Beogradu, ništa o gasu konkretno,uopšteno pohvale za nastup predsednika Srbije u UN-u, malo o Kosovu i malo o odnosima u kojima ne preovlađuje gas, nego druga vrsta energije… topline…

„Kakvi moraju da budu, a i jeste sada naši odnosi – pre svega okrenuti prema čoveku, prema narodima, humanosti, ali isto tako da budu na jednom najvišem po mogućnosti nivou, moderne i savremene tehnike i tehniologija, u svakoj oblasti. I to je to“, rekao je Aleksandar Bocan Harčenko, ambasador Ruske federacije u Srbiji.

A koliko će gas i struju, odakle god da dolaze ove zime plaćati građani, koliko privreda u Srbiji. Građani isto ko i do sada, tačnije posle niza posklupljenja.

„Što se tiče i struje i gasa neće biti u toku grejne sezone i održaćemo tu reč. Svakako ono što radimo i sa Srbijagasom i kada je električna energija u pitanju sa Elektroprivredom Srbije su metodologije određivanja cena pre svega ka komercijalnim kupcima koje treba da pruže dodatnu sigurnost i zaštitu tim kompanijama ukoliko dođe do volatilnosti na tržištu, pre svega usled kretanja cena, ali da opet time rizik podele podjednako i naše energetske kompanije, ali i privredni učesnici“, kaže Dubravka Đedović Handanović.

Ako energenti poskupe, država bi tako zaštitila privredu od naglog rasta troškova, ako pojeftine nikom ništa, kod nas neće. Ali važno je da smo za ovu zimu mirni da ide gas sa svih strana, a valjda i struja, osim ako je ne budemo ko onomad od blata pravili.