Очигледно је да су амерички председник Доналд Трамп и израелски премијер Бењамин Нетањаху остали изоловани од својих западних савезника у погледу операције у Ирану; то читавој ствари даје потпуно другачији тон, оценио је српски економиста и геополитички аналитичар Бојан Димитријевић.

Димитријевић је оценио и да Иран, гледано након месец и више дана рата на Блиском истоку који је отпочео израелско-америчком агресијом 28. фебруара, и поред великих људских губитака (смакнут велики део руководства, укључујући врховног вођу ајатолаха Алија Хамнеија) има боље карте у рукама и стратешки боље и промишљеније потезе поредећи их са оним од САД и Израела, као и да се испољила рањивост Американаца посебно у односу на тзв. заливске арапске монархије (земље Голфа).

“Иран има предност и одличну геостратешку позицију, готово да нема правог одговора од САД на досадашње потезе иранског режима”, рекао је он, указујући на уништење америчких база широм Залива, њихових радарских система, нападе на носаче авиона у Персијском заливу и Арабијском мору, те посебно на затварање Ормуског мореуза.

Димитријевић је подсетио да су европски савезници, Италија, Шпанија, Француска и Швајцарска, забраниле коришћење својих аеродрома за нападе на Иран и да се током рата испољило то да је “Европа јасно окренула леђа Америци”.

“САД и Израел остали су изоловани у овом рату. Да и не говоримо о томе да није била ни у разматрању идеја да европски савезници шаљу своју војску и бродове у Ормуски мореуз, тј. Персијски залив.”

Говорећи о позицијама тзв. арапских земаља Голфа (арапске монархије), Димитријевић наглашава да су оне током трајања рата жестоко уздрмане, те да је досадашњи статус који су уживале доведен у питање, будући да је услов за такав статус био “апсолутни мир тог подручја” те “америчка заштита”.

“Нпр. положај Емирата, државе позициониране да живи од високог туризма, од финансијских услуга (еуфемизам за највећу перионицу пара од дроге и наоружања на свету) драстично се изменио. Сад имамо ситуацију да је Дубаи пустији град но што је био, логично јер тамо прште бомбе и ракете. Уколико би биле погођене и неке америчке технолошке компаније лоциране у Абу Дабију итд., штете ће се мерити стотинама милијарди долара, тако да за заливске монархије изграђене на моделу финансијских услуга, дигиталних платформи, модерних технологија, високог туризма, прања пара и т. сл., тога више не би било”, сматра Димитријевић, додајући да делује да ће се “досадашња заштитничка позиција САД у односу на заливске монархије тешко моћи одржати”.

Према његовим речима, делимично или потпуно напуштање Залива од Америке у војном, економском и геополитичком смислу, као једном од последица рата, позиционирало би Иран у велику регионалну силу, имајући у виду невероватни значај подручја у односу на стратешку важност нафте и гаса на светском нивоу, као и у смислу контроле саобраћајних путева, логистичког чворишта и других економских токова.

Ако би, каже, неко упоредио арапске монархије и Иран, увидео би да Исламска Република која скоро пола века грца под међународним санкцијама и бива изолована, показује “жилавост, постојаност, непокорност и слободољубивост”.

“Да ли нпр. у Дубаију живе лепше? Да ли је тамо реч о једном лагодном животу у духу цивилизације новца која у ово доба доживљава све облике декаденције? У Ирану делимично због вере, а делимично због околности, људи живе полуаскетски. Значи, у Дубаију имају све, имају 10 пута веће дохотке него у Ирану, још и дају своје територије САД да се бомбардују Иранци, па зар се не чини као потпуно логично да ће се они који су пола века под санкцијама хомогенизовати и имати још већу жељу да надмаше део арапског света окупиран америчким базама и западним, у доброј мери декадентним и неморалним начином живота, који при том нема везе са исламом?”, наглашава Димитријевић.

Он каже да је заправо једини грех Ирана у томе што тежи самосталности и слободи, што се није продао Американцима попут својих регионалних арапских комшија, и настоји да сам управља својом нафтом, ресурсима, територијом, вером, судбином…

“Иран је заветна земља, Иранци су заветан народ. То је дубоко укорењена цивилизација са свешћу о величини и вишемиленијумском трајању. Израженог ратничког и војничког духа. Његов храбар приступ и аутентични отпор којим се одупире хегемонији САД ставља га на место једног од лидера “слободног света”, закључује аналитичар Бојан Димитријевић.

Димитријевић се осврнуо и на област езотерије у оквиру данашњих глобалних дешавања и нагласио да се, са позиције теорије езотерије, рат у појединим деловима света “завртео” веома снажно и тешко га је зауставити као и да се садашња слика уклапа у дефиницију тзв. ратног времена или “периода рата”. Поменуо је у том контексту и енергије страха којима се одређени ентитети на другим енергетским нивоима “хране” у оквиру својих димензија, такође нагласивши да, са тог аспекта, објашњења нису једноставна.

Симптом