Републичка изборна комисија (РИК) изгласала је након поноћи предлог бирачких места у иностранству који је раније доставило Министарство спољних послова (МСП), а који су оштро критиковали поједини чланови Комисије, наводећи да ће великом броју грађана из дијаспоре бити угрожено бирачко право, као и да од ресорног министарства нису добили адекватно објашњење како је тај списак састављен.

На данашњој седници, 44. по реду, више чланова предложило је да се од министарства затражи допуна броја бирачких места која ће бити отворена у иностранству, односно тврдило да нема правних сметњи да се за неколико дана повећа списак градова у којима ће држављани Србије моћи да гласају.

Критичари одлуке наводили су да су принуђени да гласају за овакво решење, јер би гласање против значило да се ни предложена места неће одобрити, уз навођење да је број грађана који су се пријавили за гласање у иностранству вишеструко већи него ранијих година, те да они представљају значајно бирачко тело које може одредити исход избора.

Председник РИК-а Владимир Димитријевић казао је да је у иностранству на прошлим изборима било 81 бирачко место, док је предлогом Министарства спољних послова (МСП) предложено 93 бирачка места.

Он је додао и да већи број пријављених бирача не имплицира нужно да треба пропорционално повећати и број бирачких места у иностранству, да је о овом питању одржано више састанака радних група са представницима МСП-а и Министарства државне управе и локалне самоуправе (МДУЛС), а да је последња допуна предлога уследила јер је од 2. октобра стигло „још доста регистрација“ за гласање у иностранству.

Такође је навео да чланови РИК-а не би требало да саопштавају податке о броју пријављених бирача, али је у једном тренутку саопштио да их има више од 100.000, а похвалио је и количину рада коју су дипломатско-конзуларна представништва и МСП уложили.

„(Пред њима је) био огроман посао, због броја пријава. Могу да кажем да није било кочења пријава… И сам сам анализирао, видимо да су поједина бирачка места придружена другима – има мањи број по неким земљама, како је МСП навео, због безбедносних разлога“, додао је Димитријевић.

С друге стране, члан РИК-а Иван Шебек казао је да су представници МДУЛС-а само два пута били присутни, а да – иако су по закону дужни – члановима РИК-а нису достављали податке који су им неопходни за рад.

Он је додао и да је 15 година у сталном саставу РИК-а и да овакво понашање та два министарства „никада до сада није доживео“.

„Ја сам тражио да нам доставе податак колико се грађана у иностранству пријавило појединачно по граду и држави. То нисмо добили. Такође, тражио сам да доставе дописе којима су се обратили земљама домаћинима… Ни тај податак нам нису доставили. Ми и даље не знамо колико се грађана Србије, по граду и држави, пријавило за гласање. Оно што знамо, у односу на изборе 2023. године, сада немамо (бирачка места у) Женеви и Лугану у Швајцарској, у Канади немамо Ванкувер, Букурешт, Братиславу, Софију, Либан, УАЕ…“, навео је Шебек.

Он је навео да би, да им је МДУЛС доставио податак који су тражили, РИК знао да ли се довољно људи пријавило у овим градовима.

„Такође бисмо знали по ком критеријуму су људи у Немачкој распоређени у друге градове и по ком критеријуму. Тражили смо од МСП-а допис којим су се обратили Немачкој да им се обезбеди гласање ван дипломатско-конзуларних представништава, јер имамо сазнање да такав допис Немачкој никада није упућен – и да су они очекивали тај допис јуче – који није стигао. Јер би они по хитном поступку и одобрили гласање на местима која нису дипломатско-конзуларна представништва“, навео је Шебек.

Закључио је да се представници ни МСП-а ни МДУЛС-а нису појавили на данашњој радној групи, оценивши да су представници Министарства спољних послова изашли ван своје надлежности када су предложили време гласања, односно отварања и затварања бирачких места у појединим земљама.

Члан РИК-а Давид Крстић таксативно је наводио градове у којима се, према евиденцији Студентске листе, пријавио довољан број људи, од којих су неки обезбедили и место за бирачко место.

Он је оценио да се овим предлогом можда врши дискриминација грађана и крши Устав.

„У Аустралији је одређен Мелбурн (за бирачко место), Перт и Бризбејн нису, иако су од тог места удаљени 2.700 и 1.350 километара. Грац и Инсбрук нису обухваћени ниједним бирачким местом, иако се, према нашим сазнањима, ту пријавило 300 људи. У Софији више нема бирачког места, иако га је било на прошлим изборима. Ванкувер је имао бирачко место, а сада није нигде означен, према нашим сазнањима тамо се пријавило готово 1.300 грађана, а сада су удаљени 3.500 километара. Ситуација је слична и у Француској – Ница, Лион и Тулуз су обухваћени Паризом, упркос томе што су удаљени стотинама километара“, навео је Крстић.

Као пример је навео и Солун, који више нема бирачко место, иако тамо постоји и конзулат Србије.

„За бирачка места у Италији одређени су Рим, Милано и Трст, а остала места у Италији нису обухваћена овим бирачким местима. Херцег Нови, који има конзулат, сада није отворен. Уопште више немамо отворено бирачко место у Румунији, иако имамо амбасаду у Букурешту и конзулат у Темишвару. У Братислави је, према нашим сазнањима, пријављено готово 400 бирача“, додао је он.

Извор: бета