Непокорност и непопустљивост практично већине грађана Србије, који се не мире са тренутном ситуацијом и желе промене, задивљујућа је и те промене ће се сигурно догодити, оцењује универзитетски професор у пензији и некадашњи потпредседник Владе Србије (2001–2004) Жарко Кораћ.
Кораћ каже да је отпор према режиму Александра Вучића, исказан упорним и масовним једногодишњим протестима непрекидан, те да председник Републике нема више никакве механизме да га заустави, наводећи да Србија под Вучићем срља из једног у други проблем, док он, обузет тиме да се, како каже, политиком бави ради политике, и немајући одговор ни на једно од важних друштвених и државних питања, тврдоглаво одбија да смири постојеће напетости и распише ванредне изборе.
“Питање које сви често постављају јесте када ће доћи до промена, као и шта је цена која ће се за то (морати) платити. Промене ће се догодити, искрено желим да то буде на изборима који би били фер и демократски. То је захтев студената још од маја месеца и не видим смисао у томе што Вучић одбија да их распише. Он више нема већину да их добије а покушава по сваку цену себе да задржи на власти”, истиче, додајући да све указује на то да у јавном мњењу владајућа странка већ годину дана непрекидно пада, “тај пад је Вучић у једном моменту зауставио, међутим, чини ми се да се пад надаље наставља”.
Према његовим речима, отпор Вучићу и начину како Србију уређује и води, увек се појави на неком месту, и ако, наводи, студенти мало посустану, онда имате гђу Дијану Хрку и њен штрајк глађу… ако не то онда ће се појавити нешто друго, нпр. као на Ветеринарском факултету Универзитета у Београду (изгласана поновна блокада наставе).
“Напросто, Вучић то више не може да заустави, бунт је константан. Шта год урадио и каквим год потезима прибегао, немоћан је.”
На питање да процени спољнополитички аспект питања, у контексту позиције власти у Београду, Кораћ каже да власт покушава техникама минимизирања или негирања умањити вредност неких чињеница и догађаја у последње време.
“Вучић путује у Француску да би показао како има велику подршку код Емануела Макрона. Неки би рекли да се бави “политиком ради политике”, а суштински он ништа добро не чини Србији; Извештај Европске комисије је био крајње негативан, где се наша власт правила да тога није ни било. Најпре је било веома увредљивих коментара, после је почело избегавање Извештаја и некоментарисање; из Русије такође стижу “политички шамари”; у региону Вучића третирају, не рачунајући премијера Мађарске Виктора Орбана, као човека који ремети регионалне односе; унутар земље он нема више већинску подршку… Видимо да се ништа више за њега позитивно не може везати”, оцењује еx потпредседник Владе Србије у време прве постпетооктобарске владе Зорана Ђинђића.
Осврнуо се на још једну важну тему, у којој, како каже, власт не пружа никакве одговоре – шта ће бити са нафтом и са гасом услед америчких санкција НИС-у због већинског руског власништва.
Наводи да Србији предстоји “економски колапс ако се не буде договорило да Руси изађу из власништва”.
“Руси барем за сада се чини то не желе, јер очито желе да економски и политички имају доминацију над Србијом. Тако они могу да уцењују и имају велику моћ над нашом спољном политиком. Тзв. пријатељи Србије пуштају Србију да проведе можда зиму без горива… Перспектива може бити врло застрашујућа, а довољно сам стар да се сећам како је то изгледало 1993, када је Србија била изложена економским санкцијама и притисцима”, закључио је Жарко Кораћ.
Симптом/М. М.
