Александар Вучић и Синиша Мали пре него што су постали бивши председник државе и „технички“ министар финансија немилице су трошили јавни новац и само у септембру у државној каси направили су минус од 106,2 милијарде динара, за осам милијарди већи него у првих осам месеци ове године.
Иако ће званично ти подаци бити објављени тек почетком новембра, добро обавештени извори тврде да су прошлог месеца расходи државе били за 903 милиона евра већи од њених прихода, а минус би био скоро милијарду да баш у септембру, први пут откако послује у Србији, део нагомиланог профита из претходног периода држави није уплатио Сербија Зиђин копер, чији је већински власник кинески Зиђин интернешнел мајнинг компани лимитид.
Када и званично буду објављени, десетак дана након затварања биралишта, 25. октобра, ти подаци знатно ће покварити скоро идиличну слику о стању јавних финансија, тим пре што се 5. октобра Министарство финансија похвалило да је дефицит у августу био непуних 0,6 милијарди динара, а после првих осам месеци 98,4 милијарде, наводно за чак 78 милијарди мањи од планираног.
То другим речима значи да је формацијски најодговорнији, „технички“ министар финансија Синиша Мали, уз несебичну помоћ свог „шефа“ Александра Вучића, који већ месецима шпарта по Србији и у кампањи за парламентарне изборе обећава „куле и градове“, успео да за само месец дана тај минус увећа чак 180 пута, са пет на 903 милиона евра.
Буквално је, како је навео Радар, власт сваког дана, рачунајући и викенде, у државној каси правила мањак од 30 милиона евра.
Последично, дефицит је са августовских 98,4 милијарде већ у септембру скочио на 204,6 милијарди динара. Томе су пресудно кумовали трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања од 81,1 милијарду динара, колико је исплаћено за разне видове једнократне помоћи, месец дана уочи најнеизвеснијих парламентарних избора у последњих 14 година.
Пре само месец дана Мали се хвалио да ребаланс државне касе за ову годину предлаже зато што ће, наводно, приходи бити већи него што је оригиналним буџетом планирано. Истине ради, између септембра прошле и ове године приходи су номинално повећани са 1,43 на 1,62 милијарде евра или за 12,8 одсто. За исти проценат увећан је и прилив у првих девет месеци ове у односу на исти период прошле године, са 13,9 на 15,7 милијарди евра.
Посланицима у Скупштини, али и целокупној јавности, међутим, Мали је „гласно“ прећутао да ће од прихода много брже расти расходи. У првих девет месеци држава је потрошила 17,5 милијарди евра, за петину више него у истом периоду 2025.
За разлику од јавности, па и већине колега у одлазећој влади Ђуре Мацута, први државни „благајник“ сигурно зна да је у септембру спискао 296,6 милијарди динара или чак две и по милијарде евра. И да је Влада чији је члан потрошила 65,6 одсто више него у септембру 2025.
Ионако висока разлика између одлива и прилива у државну касу била би још израженија да на њен рачун није легла (не)очекивана уплата прве дивиденде по основу удела државе од 37 одсто у Сербија Зиђин коперу, чији је већински власник кинески Зиђин интернешнел мајнинг компани лимитид.
Та фирма је, сазнаје Радар, 24. септембра у буџет уплатила 10,26 милијарди динара или око 87 милиона евра, а Мали од ње пре краја године очекује најмање још толико, у оптималном случају укупно 25 милијарди динара или више од 200 милиона евра.
Том „инфузијом“ кинеских партнера, који су ускочили да попуне бар део огромне рупе у српској државној каси нико од званичника, укључујући Вучића и Малог, није се јавно похвалио, можда и у страху да би се неко могао сетити да упита зашто никада раније држава као мањински партнер није добила ни цент нагомилане нето добити из претходног периода.
Од 2020. до 2025. Сербија Зиђин копер имао је профит већи од милијарду и по евра и да се равномерно и редовно делио у складу са власничким уделом, на рачун државе би до сада легло 563 милиона евра.
Добро упућени саговорници у Министарству финансија рачунају на још једну уплату и од „миљеника“ овдашње власти, Београда на води. Од те фирме, у којој је држава такође мањински власник, очекује се да до краја године у буџет уплати бар још 10 милиона евра.
Осим „кинеских пријатеља“, у помоћ колегама из Немањине 11 ускочила је и Народна банка Србије (НБС), која је 18. августа у буџет уплатила 33,7 милијарди динара, односно 70 одсто вишка прихода по завршном рачуну за 2025, а гувернерка Јоргованка Табаковић је рекла да је изненадила Малог.
Поређења ради, НБС је 2020. у буџет уплатила 45 милиона, три године касније упола мање, а у 2022. ни евро, а ове и прошле године је Влади обезбедила финансијску инфузију од по скоро 290 милиона евра. Да није било уплата НБС и Зиђина минус у државној каси би већ сада премашио 2,1 милијарду евра.
Директна последица прекомерне предизборне потрошње је раст дефицита, који је на крају септембра 2025. био подношљивих 645 милиона, а сада је 2,7 пута већи, чак 1,74 милијарде евра.
Поређења ради, све до пандемије, када је власт и почела да разбацује непостојећи новац „из хеликоптера“, у буџету Србије на крају септембра није било минуса. Напротив, увек је био у плусу, који је у 2016. био око 220 милиона евра, наредне године рекордних 550 милиона, а у 2018. и 2019. око 420 милиона евра.
Чак и ако због Експа 2027, за који већина објеката мора бити завршена до краја године, власт не потроши ни динар више него што је трошила у децембру 2024. или 2025, укупан минус у државној каси премашиће три милијарде евра.
„И није искључено да ће, ако се 25. октобра ништа не промени, Мали и даље тврдити да нема разлога за бригу и да буџетски приходи расту. За расходе баш га брига. Њих ће ионако неко други да плати. А међу њима и они чијим је новцем власт кроз различите видове једнократне помоћи у септембру покушала да купи гласове на предстојећим изборима. И да настави по старом“, пише Радар.
Извор: Бета
