Директор Центра за локалну самоуправу (ЦЛС) и бивши челник одборничке групе опозиционог Савеза за Србију у Скупштини Београда, Никола Јовановић, процењује да ће предстојећи парламентарни избори бити врло неизвесни, а исход на коју год страну да претегне, како каже, практично “на ивици ножа”.

Он сматра да ће судбину најављених ванредних избора, “јединих на којима владајућа коалиција може да победи”, одредити нијансе, тачније неколико, “највише до пет процената гласова”.

Јовановић је рекао да је “врло реално изборе очекивати средином октобра”.

“Управо јер у власти мисле да могу да победе на њима, зато их расписују прве. С рачуницом да након тога деморалисана опозициона јавност неће моћи и успети да се консолидује и договори за председничке изборе који би били одржани нешто касније, можда већ у јануару 2027. Можда је власт негде и спремна да изгуби председничке изборе, пошто би то за њу било ‘демократично решење а кохабитација знак плурализма’, међутим свакако стоји да председничке изборе, а да не помињем локалне у великим градовима, они готово да више не могу добити”, анализира Никола Јовановић.

Директор ЦЛС-а, враћајући тему на парламентарне изборе, истиче да без икакве сумње његове симпатије иду ка студентском покрету тј. студентској листи, за коју каже да ће бити “озбиљан изазивач владајућој коалицији”.

Према његовом гледишту, уз све мане и неискуство, они представљају “цвет Србије” и успели су у немогућим условима да направе “нешто што нисмо имали од 2014. године, најпре озбиљну мобилизацију а онда и озбиљну структуру”.

Такође, међу предности студентског покрета убраја чињеницу “да их нико не види као интерешџије, а они, студенти, сами немају некакав партикуларни интерес”.

“… већ једну дугорочну чежњу да се друштво уреди тако да у њему могу да остану а онда и просперирају. И ту лежи кључна разлика у односу на све друге актере које велики део грађана види као ‘интересне групације’, као део система, иако то многи у стварности нису. Али постоји потреба за нечим новим“, тумачи Јовановић.

Он је указао и на један, како је рекао, ирационални и метафизички моменат, да су, услед свега поменутог, све потребе и наде, “врло емотивно стављене у студентски покрет о коме не знамо све”.

“Међутим, човек има потребу да верује и да види лепоту у околностима где је најмање може препознати. Већина опозиционе јавности усмерила је наде и веровања у студентски покрет управо јер не види излаз нигде другде”, објашњава он.

На питање како је видео истраживања јавног мњења која студентима дају велику предност у односу на владајућу коалицију (недавно истраживање организације ЦРТА), Јовановић је доста опрезнији, казавши да не верује баш “ни да су тако велики фаворити али ни да је то власт”.

Како наводи, од пада надстрешнице у Новом Саду (1. новембра 2024) наовамо, створило се једно претежно мишљење да Србија не иде у добром правцу и “већина људи негде јесте за промене”.

“Ипак од те елементарне воље следи једна компликована математика и стратегија изласка на изборе и ту, мора се признати, Александар Вучић има предност. Много је искуснији, префриганији, и са много више ресурса од својих противника. По мени, он ће гледати да направи такву конфигурацију да најпре уведе изборе у тесан резултат а онда по могућству и да превагне”, процењује Јовановић.

Упитан какву и колику улогу игра, на неки начин дефакто расцепканост антирежимског блока, наспрам претпостављене обједињености режимског, будући да се назире да ће на изборима бити неколико опозиционих колона, Јовановић одговара да посреди јесте крупан проблем, који ће, сматра, временом, тј. приближавањем изборима, постајати вероватно и крупнији.

Он сматра да је “вероватно једини рецепт за сигурну победу јединствена листа, на којој би своје место могли наћи и људи из странака академске провенијенције и да се тако направи компромис у интересу свих, али то делује мало вероватно”.

“У овом постојећем случају ће се пак већина инстинктивно мобилисати уз најјачег актера, студенте. Тако да мислим да ће у периоду који следи добијати и који проценат више, што остале класичне опозиционе колоне онда гура у ризик да не пређу цензус. А то би по питање промене власти било јако лоше”, закључио је Никола Јовановић.

Он је међу првима у српској јавности, пре отприлике месец дана, наговестио могућност одржавања јесењих ванредних парламентарних избора, те тада подвукао “да ће бити одвојени од председничких”.

Симптом/М. М.