И поред чињенице да је српско друштво изнова врло лако уронило у још један ауторитаризам, под Александром Вучићем, демократске и слободарске тенденције су ту, оне су снажне и са оптимизмом се може констатовати да се друштво не предаје; напротив, прилично поуздано можемо да кажемо да је режим у последњих годину дана, под утицајем истрајних студентско-грађанских протеста након пада надстрешнице у Новом Саду, темељно делегитимисан, оцењује војвођански историчар Миливој Бешлин. 

Према речима Бешлина, не само сходно истраживањима јавног мњења, утисак је да “страшне манипулативне методе распамећивања људи, најпре путем медијских садржаја”, којима се Александар Вучић и актуелна власт обилато служе, више немају исти досег, те да је Вучићев наратив данас “мањински”.

“То не пролази више, осећам да је већинско расположење друштва у Србији да буде слободно и демократско и да су еманципаторске тенденције све снажније. То није само плод истраживања јавног мњења, већ је поткрепљено и потврђено. Она табанања студената променила су Србију, а протестима у последњих годину дана ми смо исписали историју јер је реч о највећим и најмасовнијим скуповима у модерној српској историји”, навео је Бешлин.

Како је казао, остаће посебна тема како је Србија након 90-их и свега тада проживљеног у процесу распада бивше Југославије, тако брзо поново потпала под толики утицај ауторитарних тенденција, а и како је “неко тако просечан у свему, без било каквог државничког формата, те скромних политичких и интелектуалних капацитета, као Александар Вучић”, успео да тако атомизује наше друштво и зароби готово све институције.

“Ми ћемо заправо тек након њиховог слома видети све размере корупције, криминала… Колико ће нам бити потребно да поново обновимо институције и изградимо систем? Питање је заиста како је неко са скромним политичким и државничким капацитетима успео тако лако и брзо да нас разори… Ако је у нечему натпросечан, то је опсесивност контроле свега и свачега”, нагласио је Бешлин, истичући да је за разлику од (Слободана) Милошевића некада, за кога каже да је представљао “аберацију у ширим европским оквирима”, Вучић данас “само један од уобичајених неоригиналних аутократа који постоје, ни по чему специфичан”.

“Његов систем је брљив синкретизам онога што је Виктор Орбан направио у Мађарској, делимично и Путин у Русији, Ердоган у Турској…”

Симптом/М. М.