„Мислим да је демократија у Србији стварно била екстензивна. Та демократичност у приступу је можда била превелика, без силе и принуде у првој половини године. То је можда подстакло људе да уђу у једну анархистичку варијанту. У једном тренутку је анархизам завладао Србијом, али враћамо се у нормалу“, казао је Мацут.

Премијер Мацут је на скупу против блокада у Пожаревцу, према писању листа Данас, оценио да је демократија у Србији била „екстензивна“. Како је истакао, није било силе и принуде у првој половини године и то је можда људе подстакло да уђу у једну анархистичку варијанту. Али, како је рекао „враћамо се у нормалу“.

Мацутова изјава изазвала је различите реакције у јавности — део аналитичара оцењује да је овакав тон „порука о јачању ауторитета државе“, док други упозоравају да се иза тога може крити најава рестриктивнијег приступа према грађанским протестима и слободи изражавања.
Посланица Еколошког устанка Данијела Несторовић рекла је за Данас да „када премијер каже да је држава била ‘превише демократична’, он заправо признаје да се Вучићев режим плаши слободних грађана“. „Ова изјава није случајна – то је најава новог таласа притисака, гушења протеста и контроле сваког гласа који се усуђује да мисли другачије. Демократија у Србији није ‘превелика’, него је систематски угушена, а овакве поруке показују да власт ни не покушава то више да прикрије“, сматра Несторовић.

Професор Правног факултета у Новом Саду Бојан Пајтић верује да „само из уста полтрона у једном аутократском систему може изаћи синтагма ‘превелик степен демократичности'“. „У држави у којој се председник Републике понаша као отомански султан сваки плурализам се доживљава као напад на ‘његово величанство’. Господа на власти нису научила да толеришу различитости, нити да морају да се уздржавају од тога да сваку критику дочекају на нож. Због тога ће СНС пасти са власти и разбити се у парампарчад брже него што разни мацути могу да замисле“, каже Пајтић за Данас.

Посланица и потпредседница ДС Драгана Ракић сматра да је Мацут вероватно најмање важан и најмање озбиљно схваћен премијер у историји Србије. „То што не одлучује ни о чему неће му бити олакшавајућа околност када се буде судило онима који су Србију претворили у приватни посед мафије. Осим ако по узору на свог имењака и колегу из света подземља, Ђуру Мутавог, не затражи статус сведока сарадника“, напомиње Ракић.