Професор Филолошког факултета Београдског универзитета Мило Ломпар оценио је да се власт Александра Вучића налази у тешкој, изнуђеној позицији, практично између чекића и наковња, стешњена интересима великих сила који се преламају овде, а и притиснута унутрашњополитичком ситуацијом коју опредмећује велики друштвено-политички бунт, те да је исход актуелне кризе у Србији и даље неизвестан.
Ломпар је на интернет каналу “Глас јавности”, контекстуализујући тему могућег нафтног ембарга и америчких санкција НИС-у, навео да се чини да се режим покушава истерати начистац и да га не би зачудило да крајња консеквенца буде “коначни отклон од Русије”, а у некој даљој инстанци и “учлањење у НАТО, по црногорском моделу”.
У том смислу, направио је компарацију са Титовим временом и тадашњим геополитичким околностима.
“Титов (Јосип Броз, доживотни председник Југославије) маневар подразумевао је окретање леђа Русима (тада Совјетском Савезу) и Варшавском уговору, а да то добро наплати на Западу, који је то плаћао бескаматним кредитима, поклонима итд., јер напросто тада су биле такве околности и Запад је имао интерес да Тита и Југославију одмакне од СССР-а. У Варшавском уговору тада су биле и Бугарска, Румунија, Мађарска…
“За разлику од Тита, данас нису превише вољни да вам то плате јер то и не морају, Бугарска, Румунија и Мађарска су већ у НАТО-у и практично је Запад заокружио све своје позиције овде. Могу да плате тако што ће рећи, отприлике, ‘добро, остајеш на власти’ – а то је уосталом и једино што Вучића интересује”, објашњава Ломпар.
Према његовим речима, даљи кораци би могли бити вођени по тзв. црногорском моделу.
“Значи, улази се у НАТО, могуће и без референдума. Србија је, не треба испустити из вида, ту важна јер се преко ње решава положај Срба у БиХ као и статус Републике Српске. То би отприлике значило ‘сви у НАТО’”, напомиње Ломпар.
Осврћући се на домаћи аспект, он је казао да режим одликује јак облик ауторитаризма и да се влада пре свега медијски, где су кључне полуге медији и новац, а сила, како наводи, тек сегментарно и релативно, тј. уклапајући се у режимску пропаганду.
“Зато и толика хистерија и напади на две телевизије (Н1 и Нова С) које су у суштини регионалног домета. Ти контролишеш осам-девет, ко зна колико телевизија, и сметају ти ове две!? То је један веома негативан ауторитарни режим”, указао је професор.
Ломпар је, уз резерву да он још увек у овом тренутку не види толико извесним крај ове власти, истакао да га не би изненадило да у једном моменту крену преговори у правцу “мирног, постепеног силаска” овдашњег председника, уз помоћ страног фактора, такође попут црногорског модела, док су, како каже, ако се испостави да је унутрашњи бунт толике снаге да не може да се заустави или ограничи, те уколико друштвена побуна доведе до пада режима, и друге могућности и опције у изгледу.
“Све је и даље неизвесно. Исход побуне и кризе у земљи је неизвестан”, закључио је Ломпар.
Симптом/М. М.
