Шеф Делегације ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат изјавио је данас у Београду да није добро то што Србија у среду није учествовала на самиту ЕУ и Западног Балкана и да ако има проблема о њима треба разговарати, јер је процес проширења ЕУ заснован на дијалогу.
На панел дискусији „Од Данске до Кипра: Како учинити ЕУ спремном за проширење“ Фон Бекерат је рекао да је кључна тачка у извештају Европске комисије (ЕК) о Србији за 2025. годину констатација да је Србија назадовала на пољу владавине права.
Навео је да су за Србију у процесу придруживања најважнији владавина права, независност правосуђа, самосталност тужилаштва и борба против корупције, као и да се у извештају ЕК као једна од кључних тачака наводи стварање повољног окружења за грађанско друштво, које има изузетно важну улогу у процесу проширења.
Фон Бекерат је рекао да организације грађанског друштва у Србији осигуравају квалитет процеса приступања ЕУ, док их поједини медији и високи званичници оптужују за саботажу тог процеса. „Рекао бих да је то помало бизарно“, навео је Фон Бекерат и додао да процес придруживања треба да буде инклузиван и да , поред грађанског друштва, укључи и политичку опозицију, као и друге актере у друштву. Додао је да се у Србији много се говори о Кластеру 3, али да је за Србију важна и диверзификација извора енергената и да је ЕУ јасно показала да жели да помогне Србији да смањи зависност од Русије која није поуздан снабдевач. Фон Бекерат је рекао да се нада се да ће се Србија идуће године од посвећености приступању ЕУ померити ка конкретним корацима.
Осим Фон Бекерата, на панелу су учествовали и амбасадорка Данске Пернил Далер Кардел, амбасадор Кипра Андреас Фотиу и координаторка Националног конвента о Европској унији Бојана Селаковић.
Амбасадорка Данске је рекла да како проширење напредује, Украјина даје замах и повлачи за собом и остале државе и додала да је Данска покушала да током председавања покаже да је проширење ЕУ и даље у току. „Када постоји воља, можете наћи начин за напредак, чак и када постоје појединци који вас ометају“, рекла је Далер Кардел. Додала је да ЕУ мора да осигура да у процесу приступања Србије види праве резултате и да је главна тема да се земље кандидати фокусирају на реформе „дан и ноћ“. „Да се пробуде у пола ноћи ноћи и запитају: шта могу да урадим у вези са реформама“, рекла је Далер Кардел. Амбасадорка Данске је навела да у свету постоје актери који желе неуспех проширења ЕУ.
Амбасадор Кипра Фотиу је честитао Данској на постигнућима током председавања Саветом Европске уније и додао да ће Кипар радити на повезивању процеса проширења са широм политиком ЕУ, како би земље кандидати у тренутку приступања већ биле спремне. Фотиу је рекао да ће за Кипар проширење ЕУ бити приоритет и то високо на дневном реду, као и да ће оно бити „засновано на заслугама и кредибилитету“. Додао је да треба подржати напредак који су Црна Гора и Албанија већ оствариле на европском путу, да ће Кипар снажан нагласак ставити на припрему ЕУ за проширење, што укључује интерне реформе и да се проширење не може посматрати изоловано јер је оно повезано са широм политиком ЕУ.
Координаторка Националног конвента о Европској унији Бојана Селаковић рекла је да је после снажне подршке разних актера из ЕУ процесу придруживања Србије стекла утисак да је процес проширења важнији за ЕУ него за поједине политичке актере у Србији. Она је рекла да је у тренутним условима питање како Србија може да настави са било каквим корацима у реформама у приступању. Селаковић је навела да би, ако је ЕУ стварно посвећена реформама у Србији, најјача порука грађанима Србије била да ЕУ жели да сачува простор за прави инклузивни дијалог.
Панел, у организацији Центра за европске политике (ЦЕП) у сарадњи са делегацијом ЕУ у Србији, одржан је поводом примопредаје председавања Саветом Европске уније од Данске Кипру, чије председавање почиње у јануару 2026. На њему су учествовали амбасадор ЕУ Андреас фон Бекерат, амбасадорка Данске Пернил Далер Кардел, амбасадор Кипра Андреас Фотиу и координаторка Националног конвента о Европској унији Бојана Селаковић. Они су размотрили околности и тешкоће које су обликовале агенду проширења током председавања Данске од јула до краја децембра, и како земље кандидати могу да најбоље искористе све већи стратешки императив за благовремено и квалитетно проширење ЕУ. Тема су била и очекивања и могући развој догађаја током председавања Кипра, које ће трајати до краја јуна 2026 године.
Програмска директорка ЦЕП Милена Михајловић Денић изјавила је да се може рећи да је замах за проширење у ЕУ значајан и да Европска комисија, Европски парламент и државе чланице „у великој мери“ подржавају, чак „гурају“ земље кандидате ка приступању. Додала је да Србија у том процесу стагнира и да су отворена питања да ли је Србија данас адекватна држава кандидат и да ли је приступање ЕУ и даље њен стратешки циљ. Она сматра да су одговори потврдни „на папиру“, док се у годишњем извештају ЕК констатује назадовање Србије у области владавине права. „ЕК је у извештају врло прецизно описала стање у свим областима“, рекла је Михајловић Денић. У вези са отварањем Кластера 3 у претприступним преговорима са ЕУ, Михајловић Денић наводи да промена државе председавајуће Саветом ЕУ неће променити стање и да Србија мора да испуни оно што је „давно обећала“. Додала је да ЕУ није имала одговарајући основ да отвори Кластер 3, јер је напредак у владавини права предуслов да се тај кластер отвори и да „чињенице нису на страни“ отварања тог кластера. „Српска влада је бројне ствари покварила у међувремену“, рекла је Михајловић Денић.
Извор: Бета
