Јавља ми се да ће парламентарних избора бити на јесен, истакао је Ђорђе Вукадиновић, истраживач и политички аналитичар, и додао да му интуиција каже да се власт и Александар Вучић за те изборе и те како спремају.
Вукадиновић је био један од првих коментатора и аналитичара јавног мњења који је одбацио идеју организовања летњих (јунских или јулских) избора, док сада наглашава да је ситуација супротна.
“Сматрао сам да осим ако се не деси неко чудо или ванредна околност, избора на лето неће бити; исто тако, али обрнуто, сматрам да ће их сада бити, осим уколико се не догоди неко тумбање или потрес који би их могао одложити. Такође, нешто што би могло утицати на померање јесте и потенцијални предлог, абер или замолница из иностранства с тим у вези, мада, понављам, очекујем јесење изборе”, казао је аналитичар.
Он је навео да иако добар део јавности спекулише о председничким изборима који би били први по распореду, а да се парламентарни одгоде до редовног рока (крај 2027. или почетак 2028), што би, подвлачи, рационално гледано вероватно и било повољније по власт, политичке прилике у земљи а и политичко поимање стварности Александра Вучића не дају много за право тој солуцији.
“То отприлике звучи да у власти покушају да добију председничке изборе, да у међувремену Вучић изврши трансфер на место премијера, и онда са позиције премијера трчи трку на парламентарним који би били остављени за последњи рок. Ипак, то не личи на Вучића као ни на нашу политичку ситуацију. Ни његов политички и лични хабитус не би дозволио потенцијалну кохабитацију (у случају пораза кандидата владајуће коалиције на председничким изборима)”, објаснио је Вукадиновић, додајући да му је замислив сценарио одржавања истовремених парламентарних и председничких избора на јесен.
“Тако би Вучић водио једну кампању и за себе за место будућег председника Владе, и за председничког кандидата владајуће коалиције.”
Коментаришући истраживања јавног мњења којима барата, истиче да владајућу већину по налазима Нове српске политичке мисли подржава 43–44 одсто опредељених, у тзв. нето износу, када се одстране они неизјашњени, да студентски блок има око 30 одсто, а проевропска и тзв. десна, национална опозиција, заједно још отприлике 15-ак процената, што антирежимску страну доводи на 44–45 одсто.
“Међутим, како постоји још 10-ак одсто оних који су одлучно против власти али не знају тачно за кога, ако би они изашли и дали глас некоме ко је засигурно опозиција, то је онда јасна већина која даје превагу”, оцењује аналитичар, чија истраживања у већ неколико наврата констатују да ‘противника има више од присталица власти’, у оквирном износу од 10-ак процената.
Међутим, упозорава да пример београдских избора из децембра 2023, који се није завршио повољно по опозицију и поред већине у укупним гласовима јесте илустративан, те позива на опрез.
“Данашњи резултат из наших истраживања целе владајуће коалиције (СНС, СПС, радикали, Заветници итд.) врло је близу резултату режима на децембарским београдским из 2023. Пример Београда говори да реални мањак власт може претворити најпре у ‘пата карте’, а потом и већину”, закључио је главни уредник НСПМ-а.
Симптом
