Колумниста “Пешчаника” Дејан Илић сматра да би било контрапродуктивно у јавности даље подгревати приче о једној заједничкој, условно студентско-опозиционој изборној листи, али и о једној свеопозиционој листи, пошто то није реално и водило би, како каже, губљењу енергије и даљим фрустрацијама антирежимски настројених бирача.

Илић је на КТВ телевизији казао да ће опозиција евидентно ићи на изборе у више колона, али да је најважније да све оне пређу изборни цензус и са студентском листом у збиру имају више од коалиције на власти.

Навео је да помало страхује “да ли ће студенти бити на неких 30 или више процената освојених гласова, што је услов да бисмо уопште имали чему да се надамо”.

Када је реч о опозиционој политичкој десници, која се у претходним случајевима избора, с правом или не, оцењивала као Ахилова пета опозиције, Илић је рекао да је “књига спала на Милоша Јовановића и Нови ДСС” и да на том делу спектра једино у њих има поверења, док је за покрет др Бранимира Несторовића, “МИ, Снага народа”, истакао “нека их са (Александром) Вулином, добро је да се то десило”.

Како сматра, неке ствари које су чињене у контексту студентског покрета нису ишле наруку заједничкој борби против власти, а ту је издвојио недостатак критичког сагледавања према неким одлукама студентског покрета.

“Ту су донекле одговорност имали и медији који су од студената правлили свеце. То није добар приступ. Шта год су студенти урадили, појављивали би се неки који би то поравнавали, нормализовали итд. Није добро кад нема корективне функције јавности. Кад ви све што урадите пролази, и добијате само тапшање по рамену, зашто бисте било шта мењали?” упитао Илић, за којег је нпр. студентски меморандум о КиМ споран.

Међутим, он каже да је у Србији данас једина подела “јеси ли колаборант – а то значи за режим – или на страни побуњених људи”, наводећи да власт нажалост својом агресивношћу гура разрешење дубоке политичке кризе према неким “веома лошим, нежељеним сценаријима”.

Симптом