Београд би могао да добије модеран систем цивилне заштите организован по узору на Мадрид, који би представљао додатни механизам превенције, помоћи грађанима и подршке полицији и другим градским службама, један је од закључака јавне расправе „БЕЗБЕДАН БЕОГРАД: Дијалог о будућности јавне безбедности“, одржане јуче у организацији Центра за локалну самоуправу (ЦЛС).
На скупу, организованом због погоршане безбедносне ситуације у престоници и отворених питања у области јавне безбедности, разговарало се о стању у београдској полицији, могућности формирања градске полиције, видео-надзору у школама и вртићима, цивилној заштити и јавно-приватним партнерствима у области безбедности.
„Шпански модел показује да цивилна заштита не мора да буде служба коју видимо само када дође до поплаве, пожара или неке друге ванредне ситуације. У шпанским градовима она је део система јавне безбедности – бави се превенцијом и проценом ризика, присутна је на великим јавним догађајима, пружа прву помоћ, штити рањиве групе и представља подршку полицији, ватрогасцима и другим службама. То није замена за полицију и њени припадници немају полицијска овлашћења, већ је реч о додатном, видљивом слоју заштите грађана који је присутан на терену“, изјавио је Никола Јовановић, директор Центра за локалну самоуправу (ЦЛС).
Како је навео, управо би такав модел могао да представља основу за успостављање система цивилне заштите кроз јавно-приватно партнерство које је раније најављивано у Београду, али уз потпуно другачији концепт од стварања приватне безбедносне структуре.
„Београду нису потребни батинаши из Ћациленда нити приватни ‘војници’ запослени у приватној компанији. Потребна му је професионална цивилна заштита, под контролом града, са јасно дефинисаним надлежностима и без полицијских овлашћења. У моделу који предлажемо, Град би био одговоран за ангажовање људи, управљање системом и физичко присуство цивилне заштите на терену, док би приватни партнер обезбеђивао техничко-технолошку подршку, обуку, опрему и друга средства неопходна за функционисање система“, рекао је Јовановић.
Према његовим речима, на тај начин би се јасно раздвојило оно што мора да остане јавна функција од онога што је посао приватних компанија и за шта град и држава немају довољно сопствених капацитета.
„Суштина нашег предлога је да Београд добије видљив, професионалан и инклузиван систем цивилне заштите који припада грађанима, а не нову параполицијску структуру. Шпанци имају одличан принцип – ‘Протецциóн Цивил сомос тодос’, односно ‘Цивилна заштита смо сви ми’. То би требало да буде и основни принцип београдског модела: безбедност града није посао приватне војске, већ заједнички посао институција, професионалних служби и грађана“, закључио је Јовановић.
На јавној расправи учествовали су Љубинко Влаховић, пуковник у пензији, некадашњи начелник за безбедност Владе Србије, програмски директор Београдског центра за безбедносну политику Предраг Петровић , пуковник у пензији и некадашњи шеф Управе за одбрану Министарства одбране Миодраг Савић и Един Калач Натионал Цоммунитy Полицинг Оффициер ОЕБС.
Такође учествовали су и директор Транспарентности Србија Немања Ненадић, Саша Ђорђевић из Глобал Инитиативе Агаинст Транснатионал Организед Цриме, истраживачки новинар Нове Економије Филип Рудић, професор Факултета за безбедност Светлана Станаревић, председник Ватрогасног савеза Београда Владимир Грујић, професор Криминалистичко – полицијског универзитету Жељко Никач и Иван Банковић из Синдиката „Центар“ ГСП, стручњак за јавни превоз.
Извор и фото: Центар за локалну самоуправу
