У исто време док је продавао интересе Србије на Косову и Метохији и спроводио најдоследнију “другосрбијанску политику”, режим Вучић–Брнабић држао је патриотске говоре, бусајући се у национална прса, чиме је учинио да један “систем организованог лагања” који је овде на снази, поприми доста драматичне размере, оценио је професор Филолошког факултета Мило Ломпар.

Ломпар је гостујући у интернет подкасту “Гласа јавности” рекао да је смисао владавине актуелног режима, када је реч о најважнијим националним интересима у јужној српској покрајини, био да се многобројним споразумима – Бриселски, Вашингтонски, француско-немачки и Охридски (анекс), “Срби и Србија заправо учине беспомоћним, да то стање буде практично један свршен чин”, у чему је, каже, режиму на известан начин, индиректно помагао и део опозиције.

“За све те уступке по питању КиМ, режим је награђен великом подршком Европске уније ево већ 14 година. Будући да велики део наших странака грађанске оријентације прати линију ЕУ, у извесном смислу је (тај део) и кооперативан са самим режимом. У неким критичним моментима странке које себе воле да виде као бастионе ‘неке слободе и правде’ нису излазиле на београдске изборе кад то није одговарало режиму. Затим, давале су кредибилитет председнику Републике одлазећи на разговоре с њим кад је тај кредибилитет био доведен у питање и угрожен”, истакао је проф. Ломпар, приметивши да су “странке грађанске оријентације подржавале курс ЕУ, а ЕУ је подржавала курс Александра Вучића, због политичких компензација”.

Он је такође напоменуо да никако не треба сметнути с ума да је режим у исто време имао подршку и других фактора на међународној сцени, Руске Федерације и САД (посебно за време мандата претходног америчког амбасадора Кристофера Хила).

Као посебно апсурдно и покварено оцењује то што режим и његов први човек, како каже, арбитрирају о патриотизму сваког јавног делатника, док истовремено “за главног надзорног органа имају човека кога плаћа немачка влада” (Јерг Хескенс).

“Пазите, председник Републике одлучује да сваком да оцену патриотизма, а већ 13 година му је саветник човек кога плаћа немачка влада! Ништа страшније нисте могли да чујете од тога да је човек који саветује председника једне државе плаћеник друге државе… А нико ни да трепне. Па неће бити да су највеће патриоте ови које саветују људи које плаћа немачка влада. Поставља се логично питање, за чију корист је тај плаћен, за корист Немачке или Србије? Међутим, нема пуно питања, нико ништа, ништа ‘слобода, правда’, нико да трепне…”, наводи Мило Ломпар.

Говорећи о потезима који би се морали догодити по потенцијалној промени власти, он је на становишту да би један од првих потеза требало да буде “жесток обрачун са криминалом и корупцијом”, те враћање законитости и реда у државу, што би, сматра, у датим околностима представљало подвиг.

 “Највидљивији и најмалигнији облици криминала воде до људи који имају веома много пара. У данашњем свету кад се сукобите с неким ко има јако много пара, ви сте у прилично ризичној позицији. Али у то (кривични процеси) мора се ући. Такође, мора се ући у сукоб са једним окошталим, корупционо произведеним типом односа. Морала би се унормалити јавна медијска сцена… Свакако би мандат једне такве хипотетичке владе по промени власти требало да буде ограничен на отприлике 12 месеци, након чега би се ишло на нове изборе где би били више заступљени страначки програми и идеологије”, рекао је Ломпар.

Симптом