За себе каже да је обичан, али је за јавни сервис Србије урадио потпуно необичну, чак револуционалну ствар.
С гнушањем, које се јасно чуло, прочитао је саопштење СНС о извештавању РТС о студентским протестима, згужвао га и бацио.
Све то се није видело, јер је Александар Божовић, спикер Радио Београда 2, али свима коју су тог јутра слушали тај радио, и милионима оних који су овај вирални снимак одслушали на друштвеним мрежама, била је јасна његова реакција и емоција.
Од колега је добио максималну подршку, од публике овације, а од надређених, можда озбиљан разговор, јер како казнити неког ко је овим поступком толико урадио на реклами Радио Београда 2.
У овим револуционарним временима, од неког рођеног на дан Француске револуције, 187 година касније, није се друго ни могло очекивати.
Један од најпрепознатљивијих гласова Радио Београда, Божовић је заљубљеник у радио од малена, јер се та звучна кутија у његовом стану у Узор згради код пијаце у Смедеревској Паланци, током осамдесетих палила у пет сати ујутру, а гасила у 19 и 30 да би се гледао РТС-ов Дневник 2.
У радио студију се зато, каже, осећа као у дневној соби, а посао на њему му је био предодређен, будући да је још као дете одлазио у паланачки локални радио “Јасеницу”, који је игром случаја био смештен баш у згради у којој је живео.
Захваљујући упечатљивој боји гласа, од тонца у Јасеници, полако пред микрофоном остаје све дуже и гради каријеру и као спикер, водитељ, уредник, а од 1997. почиње сарадњу са Радио Београдом.
У образложењу награде “Радмила Видак“, између осталог је наведено да Божовић својим раскошним баритоном и богатим говорним нијансама, оставља упечатљив утисак на слушаоце програма Радио Београда, било да је реч о интерпретацији најважнијих вести, читању прозе и теоријских текстова или обликовању звучних заглавља емисија.
“Добра поставка и мелодиозност гласа, јасност и разговетност говорног израза, динамично смењивање наглашених и ненаглашених делова речи и реченица са одмереним коришћењем пауза, логичан ток вербалне експресије, поуздано разумевање и тумачење садржаја који се саопштава, складан темпо и ритам читања, правилно акцентовање и артикулација – карактеристике су које чине изузетним његове интерпретације”.
У својој каријери посебно истиче емисије у којима чита књигу Предрага Крстића “О псовању”, у којима се на јавном сервису озбиљног радија чују неке од најжешћих српских псовки.
Био је глумац аматер. Отац троје деце.
Извор: Данас.рс
