Отворени алтернативни инвестициони фондови (АИФ) у Србији значајно су увећали имовину прошле године, а међу њима највише је порастао Виста Рица Инвест, који није повезан ни са једном банком, већ са – владајућом странком.
Раст нето вредности фондова долази из два извора – један део је принос који је остварен на инвестирана средства, а други део раста су нове уплате, рекао је Милан Маринковић, партнер у WМ Еqуитy Партнерс. „Скок нето вредности имовине је у највећој мери индикатор колико нових људи улази, или колико постојећи чланови фонда увећавају своје уделе у фонду“, казао је Маринковић.
У Србији послује седам отворених АИФ, према подацима онлајн регистра Комисије за хартије од вредности. Ови фондови прикупљају средства ради улагања у различите врсте имовине, а од затворених АИФ се разликују по томе што инвеститорима омогућују откуп удела. Иако су релативно нова појава у Србији, ови фондови брзо расту, а прошле године највећи раст остварио је Виста Рица Инвест – вредност овог фонда на почетку 2025. године била је 27,2 милиона евра, а на крају 57,4 милиона.
Ово значи да је нето имовина фонда порасла за чак 30.219.877 евра, више него фондови којима управљају велике банке Интеса и Раифеиссен. За фонд Виста Рица, то представља раст већи од 100 одсто. Порастао је и фонд Виста Рица Цорпорате, који је на почетку прошле године вредео 15,9 милиона евра, а на крају 26,9 милиона.
Фондове Виста Рица Инвест и Виста Рица Цорпорате основали су Војислав Недић, отац бившег генералног секретара Владе Србије Новака Недића, и Татјана Вукић, управитељка Фондације „За српски народ и државу“ и партнерка Андреја Вучића, како је писао БИРН. Недељник Радар је недавно објавио да су у фонд Виста Рица новац уложили брат Ане Брнабић, Игор Брнабић, затим Предраг Мали, Андреј Вучић, али и бројни бизнисмени чији се успон доводи у везу са доласком СНС-а на власт. Међу њима су Остоја Мијаиловић, Давор Мацура, Иван Бошњак, Драгољуб Збиљић и бројни други.
Радар је објавио и да је 12,8 милиона евра у фонд као физичко лице уплатио власник предузећа Галенс Александар Галић, најпознатијег по пројекту који се у јавности назива „Нови Сад на води“. И други отворени АИФ су се развијали прошле године. Рајфајзен Алтернатив фонд је од почетка 2025. године до 31. децембра увећао вредност за скоро 25,9 милиона евра. Нето вредност имовине овог фонда износила је 51,3 милиона евра на почетку, а 77,2 милиона на крају прошле године. Ово чини Рајфајзен Алтернатив највреднијим отвореним АИФ-ом који послује у Србији.
За њим следи Интеса Инвест Еqуитy Алтернативе, који је на крају године вредео 68,3 милиона евра. Интезин АИФ је на почетку прошле године вредео 38,5 милиона евра, што значи да је вредност увећао за око 29,8 милиона. Ради поређења, на крају 2024. овај фонд је вредео 38,5 милиона, а последњег дана 2023. године 13,6 милиона евра.
Још два отворена алтнернативна инвестициона фонда стартовала су у 2025. години. Виста Рица Оригин је почео са радом у новембру, а на дан 15. јануар 2026. године био је вредан 1,44 милиона евра. Алтернативни фонд Интеса Инвест Голд & Силвер је такође покренут у новембру, а до 15. јануара вредност му је нарасла на 18,2 милиона евра. Највећи део новца у фондове се слива у децембру, што је уобичајено јер људи користе пореске подстицаје, казао је Милан Маринковић.
Инвеститори који уложе новац у алтернативни инвестициони фонд добијају порески кредит, односно умањење пореза, и то до 50 одсто годишњег пореза на доходак грађана. Према закону, не смеју да отуђе удео у години када су извршили улагање у фонд и две године након тога, у супротном губе право на порески кредит.
Према Маринковићевим речима, порески подстицај је највећи генератор раста АИФ-а, а то решење предлагали су и подржавали Американци, док су још били присутни преко УСАИД-а, као и европске агенције. „Сви пројекти развоја тржишта капитала у Србији су мање више подстицали и подржавали то као идеју, није то неком индивидуалном политичару пало на памет. То су нам малтене, нећу да кажем наметнули, али здушно саветовали управо западни саветници, и ми смо то увели“, рекао је он. Како је објаснио, циљ је да се смањи банкоцентричност тржишта капитала у Србији, односно да се поред банкарског развијају и други сектори који би нудили капитал тржишту, како би се на тај начин смањили системски ризици везани за земље које имају само банке.
Док је вредност нето имовине пре свега показатељ увећања улога и броја инвеститора, права мера успеха сваког фонда је принос. Принос је промена вредности удела, односно зарада или губитак који остварује улагач, изражена у процентима. Прошле године је принос Раифеиссен Алтернативе фонда био 4,39 одсто, Интеса Инвест Еqуитy фонда 5,67 одсто а Виста Рица Инвеста 10,74 одсто. Ти подаци нису нужно упоредиви, пошто приноси зависе од тога у коју имовину фондови улажу, каква им је стратегија и друго.
Тако се имовина Интеса Инвест Еqуитy Алтернативе фонда превасходно усмерава у „инвестиционе фондове (Еxцханге Традед Фундс – ЕТФ) који своју имовину претежно инвестирају у акције издавалаца на иностраним акцијским тржиштима, углавном средње и велике тржишне капитализације“, наводи се на сајту Интезе. Имовина Рајфајзен Алтернативе је крајем 2025. године била 61,25 одсто инвестирана у акције, 15,67 одсто у акције ЕТФ-ова, те у берзанску робу, некретнине и новчане рачуне у динарима и еврима. Инвестиције фонда Виста Рица Инвест су усмерене у депозите код банака, државне хартије од вредности, али и власничке хартије од вредности, Еxцханге Традед Фундс/ЕТФс, дужничке хартије од вредности.
Поред инвестирања на међународном тржишту хартија од вредности, Фонд улаже и у хартије од вредности чији су издаваоци из Републике Србије, наводи се у проспекту овог фонда. Инвестиције су такође усмерене у инвестиционе фондове (Еxцханге Традед Фундс – ЕТФ), који своју имовину претежно инвестирају у акције издавалаца листираних на иностраним тржиштима.
Извор: Бета
