Главни градски урбаниста Марко Стојчић рекао је да су механизми Београдског сата плаћени пет милиона динара, односно нешто више од 40.000 евра, а четири механизма код дистрибутера тих Бодет сатова у једној од земаља Европске уније кошта 7.155 евра, без ПДВ-а и ГПС антене.

У техничкој документацији која је доступна у оквиру јавне набавке за Београдски сат, наводе се детаљне карактеристике механизма који је требало да буде набављен и постављен. У документу се наводе детаљне карактеристике матичног сата и механизма унутар њега који добијају тачно време од матичног сата.

Исту ту спецификацију Нова економија је послала дистрибутеру Бодет сатова у једној од земаља Европске уније који је послао понуду за спецификацију идентичну оној из тендерских услова и она за сва четири сата износи 7.155 евра, без ПДВ-а и ГПС антене. Са ГПС антеном цена износи 7.410 евра, без ПДВ-а. Један механизам марке Бодет Профил 780 кошта само 1.788 евра по комаду, без ПДВ-а.

Уколико се упореди цена механизама која је достављена и она која је према речима главног урбанисте Стојчића плаћена, простом рачуницом се може утврдити да су четири механизма у Србији плаћена по скоро шест пута већој цени.

Разлог за то можда и постоји, али објашњење Нова економија није добила из компаније која је и званични дистрибутер Бодет сатова у Србији, а која је иначе и добила посао наручен од стране Града Београда. Како су навели у мејлу од пре два дана, фирма је била ангажована на отклањању квара на сату, па због тога нису у могућности да дају детаљан одговор на питања у траженом року. У мејлу су навели и да ће одговор послати у року од седам дана.

Шестоструку разлику у цени сатова, односно око 35.000 евра разлике, у малој мери могу смањити цена транспорта и царине сатова и њихове уградње, а ту су и другачије казаљке и цифрарник (табла са бројевима) у односу на стандардне. Биће занимљиво видети шта је од ових и евентуално неких других трошкова утицало на финалну цену механизама од преко 42.000 евра и колико је шта од тога утицало.

Извор: Бета