У условима континуираног раста цена нафтних деривата у Србији, све чешће се поставља питање – шта заправо плаћамо када на бензинској пумпи за бензин 95, издвојимо близу 200 динара по литри? Да ли је реч о неминовном одразу глобалних тржишних кретања или о структури цене која оставља значајан простор за интервенцију државе?

Према јавно доступним подацима, од укупне малопродајне цене горива од око 188 динара по литру, тек око 70 динара отпада на набавну цену самог горива, односно нешто више од 37%. Са друге стране, државни намети – акциза и ПДВ – заједно износе преко 98 динара, што чини више од 52% укупне цене. Када се томе додају и остале накнаде, јасно је да више од половине износа који грађани плаћају одлази директно у државни буџет.

Оваква структура цене указује на чињеницу да цена горива у Србији није искључиво тржишно условљена, већ у великој мери зависи од фискалне политике државе. Са друге стране, у Бугарској и Мађарској, удео пореза и акциза у цени горива је такође значајан, али често нешто нижи него у Србији, нарочито у периодима када те две државе интервенишу смањењем акциза како би ублажиле инфлаторне притиске.

Хрватска, као чланица ЕУ, има релативно висок ниво опорезивања, али је у више наврата користила механизме ограничења цена и смањења маржи и акциза како би заштитила потрошаче. Сличне мере повремено су примењиване и у Мађарској, где је држава чак директно ограничавала малопродајне цене горива. Са друге стране, земље региона које нису чланице ЕУ, попут Босне и Херцеговине и Црне Горе, имају нешто другачију структуру. У тим земљама удео државних намета у цени горива је генерално нижи него у Србији, што се директно одражава на коначну цену коју плаћају потрошачи, па су тамо цене горива ниже него у нашој земљи.

Напокон, гориво представља и кључни улазни трошак у готово свим секторима економије – од транспорта и пољопривреде, до индустрије и трговине, па се његова цена прелива на цене свих осталих производа и услуга. Управо због тога, висок ниво опорезивања горива има директан утицај на раст инфлације. У ситуацији када реални приходи грађана не прате раст цена, повећање цене горива додатно умањује куповну моћ и животни стандард. Ово посебно погађа домаћинства са нижим приходима, за која трошкови енергената чине значајан део укупне потрошње.

Уколико се узме у обзир да грађани Србије више од половине цене горива плаћају кроз порезе и акцизе, јасно је да папрена цена горива на пумпама није искључиво последица светских тржишних кретања. Напротив, она је у великој мери резултат домаће економске политике. Баш због тога, држава има значајан маневарски простор да утиче на коначну цену горива. С обзиром на висок удео пореза и акциза, чак и делимично смањење ових намета могло би да доведе до осетног пада цена на пумпама, што би за последицу имало заустављање пада стандарда грађана. Академски пленум због тога захтева од Владе Србије да променом политике везане за акцизе, амортизује раст цене горива, нарочито у кризним светским ситуацијама, попут садашње у Ирану, када неминовно долази до раста цене нафте на светском тржишту.

Академски пленум