Центар за истраживачко новинарство Србије последњих месеци истражује ЕXПО. Док информације о томе ко ради на најважнијем државном пројекту остају нетранспарентне, истраживање ЦИНС-а открива више од 200 фирми – међу њима су и оне непознате јавности, а иза којих стоје сарадници и сродници људи из криминалних кругова, као и људи блиски власти.
Сурчин се мења из дана у дан.
Од средине 2023, када је Србија званично изабрана за домаћина специјализоване међународне изложбе ЕXПО 2027, на периферији Београда ниче сајамски и резиденцијални комплекс, национални фудбалски стадион и пратећа инфраструктура.
Док изградња иде брзо, у сенци остаје ко све ради на овом државном пројекту.
ЦИНС је месецима покушавао да званичним путем дође до списка фирми укључених у овај пројекат, али без успеха.
Због тога су истраживали и до имена фирми долазили кроз разговор са људима, директним контактирањем компанија, прикупљали судску и другу документацију и направили базу са преко 200 фирми за које смо потврдили да раде на једном од најважнијих државних пројеката као извођачи, подизвођачи или добављачи.
Међу њима су и фирме за које јавност раније није знала да су ангажоване за потребе ЕXПО-а, а иза којих стоје сарадници и сродници људи из криминалних кругова, као и људи блиски власти.
ЦИНС открива да су на тим пословима фирме сарадника и породица бившег вође сурчинског и члана земунског клана, осуђени члан групе Пинк Пантер, као и особа осуђена за помагање у прикривању Аркановог убице. Од пројекта приходују и сестра Александра Видојевића – Аце Рошавог, блиског сину председника Србије и навијачу Партизана, као и бивши вођа групе Алкатраз осуђен за убиство Бриса Татона. На ЕXПО-у ради и потпредседник УО ФК Црвена звезда, бизнисмен познат по вишемилионским набавкама возила за Министарство унутрашњих послова (МУП).
У наставку читајте о профилима ових фирми, њиховим власницима и везама са криминалним круговима.
Макиш бетон – фирма сестре Аце Рошавог и осуђеног у случају Аркан
Фирма Макиш бетон основана је средином 2024. као фирма за производњу бетона. Било је то годину дана након што је Србија изабрана за домаћина ЕXПО-а. Према финансијским известајима, ова фирма убрзо је ангажована на великим државним пројектима у престоници, као што су Београд на води и ЕXПО.
Приходи Макиш бетона прошле године су седам пута увећани у односу на 2024. Од 2,1 милијарде динара прилива, 70% новца дошло је управо од рада на ЕXПО-у.
Већинска власница фирме Макиш бетон је Маријана Ђерић Мандреш, за коју ЦИНС открива да је сестра Александра Видојевића – навијача некадашње Партизанове групе Јањичари познате по инцидентима, блиског Српској напредној странци (СНС).
На Фејсбук профилу Ђерић Мандреш нема јавно доступних информација о ЕXПО-у. Пише само да је годинама запослена у Телекому Србија.
Поред ватреног навијања за Партизан, њу и њеног брата Александра Видојевића везују родитељи, иста адреса, као и испреплетени породични и пословни односи.
Наиме, Видојевић је пријављен на истој адреси као и његова сестра и њен супруг. Реч је о стану који припада оцу њеног супруга. На тој адреси полиција је тражила Видојевића у фебруару ове године јер је избегавао суд. Како га нису затекли у стану, позвали су његову сестру, која им је рекла да јој је брат пренео да се јавио суду, а да је тренутно ван земље.
Додатно, у мају 2025. Видојевићева супруга Нада, преузела је власништво над фирмом Озон цлеан, коју је до тада држао Ненад Мандреш, супруг његове сестре Маријане.
Против Видојевића тренутно се води поступак за насилничко понашање, потврдили су ЦИНС-у из Првог основног јавног тужилаштва у Београду. Наиме, због инцидента у ноћном клубу Комитет у Бетон хали 2018 био је у притвору, а затим и са десеторицом других оптужен да је учествовао у ломљењу инвентара и пребијању више особа. Суђење је више пута одлагано, а Видојевић се према писању Радара није појављивао на рочиштима.
Против њега су се у Прекршајном суду у Београду водила и два саобраћајна прекршајна поступка, али су оба застарела.
Годинама уназад Видојевић се повезује са СНС-ом. Тако је према писању Нове, 2023. предводио активисте и симпатизере СНС-а који су присуствовали предизборној конвенцији у Београдској арени. Познате су и фотографије Видојевића са Данилом Вучићем – на трибинама Светског првенства у Русији 2018. и касније у београдском кафићу, где су заједно гледали утакмицу.
У поступку у којем је оптужен за мучење и ликвидацију седморице људи у Ритопеку, трговину дрогом и поседовање арсенала оружја, Вељко Беливук је именовао Александра Видојевића као кључну спону са државним врхом, о чему је писао КРИК.
Други сувласник у фирми Макиш бетон, са 40 одсто удела, је Вујадин Крстић, преко своје фирме Мачва новоградња. Крстић се повезује са случајем убиства Жељка Ражнатовића Аркана у хотелу Интерконтинентал почетком 2000. године.
Наиме, након што је и сам рањен у пуцњави, Арканов убица Добросав Гаврић тражио је од Крстића да му у Лозници ангажује лекара за помоћ у приватној ординацији. Крстић је сутрадан из те ординације преузео крвави панцир и однео га свом куму Милету Ђурићу, уз упутство да панцир опере, сакрије и да по потреби слаже да је донет са Косова.
Због помагања убици Крстић је осуђен на четири године и 6 месеци затвора.
Крстић је по занимању металоглодач, а у пресуди је наведено и да је био резервни полицајац почетком двехиљадитих. Данас, поред тога што производи бетон, Вујадин Крстић држи и кафе пицерију у Лозници.
ЦИНС је ступио у контакт са оба власника Макиш бетона, Вујадином Крстићем и Маријаном Ђерић Мандреш, који су у кратком разговору рекли да ће се накнадно јавити. Када их је новинарка поново позвала, није успела да ступи у контакт са њима.
Предузеће за путеве Ваљево – везе са Чуметом
Према документацији у коју је ЦИНС имао увид Предузеће за путеве Ваљево (ПЗП Ваљево) даје песак за пројекат саобраћајница у оквиру ЕXПО-а. Ова фирма се бави изградњом, реконструкцијом и одржавањем путне инфраструктуре, а годинама уназад ради на државним пројектима попут изградње путева и мостова, санација клизишта и другим.
ПЗП Ваљево се годинама повезује са некадашњим вођом сурчинског клана Љубишом Бухом Чуметом.
Наиме, ову фирму је 2005. приватизовао Душан Васовић, јавности познат као Бухин адвокат. Око 74% власништва у ПЗП Ваљево званично припада адвокату Васовићу, а остатак малим акционарима.
„Мислим да ми не радимо за Еxпо. Радимо за неке подизвођаче њихове. Нешто ситно асфалтирамо“, рекао је Васовић за ЦИНС и упутио их за даљу комуникацију на директора фирме Александра Поповића. Ипак, Поповић је рекао да није овлашћен да даје информације.
Бухина бивша супруга Ивана Туловић за Цапитал је рекла да је Буха стварни власник бројних фирми које су формално регистроване на друга лица – међу којима су ПЗП Ваљево и бањалучка фирма Леин.
ЦИНС је раније писао да је фирма Леин, заједно са пословним партнерима, била у поседу земљишта и дозвола за изградњу малих хидроелектрана на 24 локације у општини Босилеград. Преко сувласништва у фирми Пуре Енергy учествовала је и у продаји пројекта МХЕ Вировци фирми ВС Енергy, чији су власници били Славко Пандрц и његов син Милош Пандрц, некадашњи припадник групе Дарка Шарића.
Љубиша Буха Чуме био је вођа сурчинске групе, која је деведесетих била једна од најорганизованијих међународних кријумчарских група кокаина и хероина у овом делу Европе, пише у Белој књизи МУП-а – документу у коме је преглед организованих криминалних група с почетка 2000-их.
Група се најпре бавила отимањем и враћањем украдених аутомобила за новац, да би се касније окренула кријумчарењу опојних дрога у великим количинама, а озбиљну материјалну корист стицала је и нелегалном трговином нафтом, нафтним дериватима и цигаретама.
Љубиша Буха Чуме био је сведок сарадник у поступку за убиство премијера Зорана Ђинђића. Бухин исказ суд је оценио као један од кључних за расветљавање деловања земунског клана.
Пре убиства премијера, Земунци су у више наврата покушали да убију Буху, а у једном покушају, према сопственом признању, учествовала је и његова тадашња супруга.
НМ Коп – фирма Багзијевог сина
Фирма НМ Коп се десет година бави ископавањем песка.
Од њеног основања 2016, власник НМ Коп-а је Немања Миленковић – син Дејана Миленковића Багзија, некадашњег члана земунског и сурчинског клана.
У разговору за ЦИНС Немања Миленковић испрва је негирао учешће своје фирме у радовима на пројекту ЕXПО, наглашавајући да се он не бави извођењем радова.
Међутим, ЦИНС је од Трећег основног јавног тужилаштва добио документацију из кривичне пријаве против фирме НМ коп, а у вези са сумњом да су илегално копали песак. У пријави која је одбачена прошле године наводе се и делови Миленковићевог исказа где каже да су у тренутку спорног копања, почетком 2025, пуни капацитети фирме НМ Коп били ангажовани на пројекту ЕXПО 2027.
Након што је новинарка ЦИНС-а предочила Миленковићу његов исказ дат тужилаштву, он је признао да је фирма ипак учествовала у радовима.
„То је завршено још било прошле године.“
Миленковић је на крају прецизирао и да је његова улога искључиво у производњи и продаји песка. Он тврди да управо због тога нема прецизан увид у то где се материјал уграђује, наводећи да не испитује возаче о дестинацијама на које одвозе песак након куповине.
Против Немање Миленковића у више београдских тужилаштава формирани су предмети за више кривичних дела, потврдили су за ЦИНС-у из тих тужилаштава. Међу њима је пријава за неовлашћено држање опојних дрога, за коју је касније ослобођен оптужби, а одбачене су и две пријаве за крађу. У току је предистражни поступак за утају пореза, док за недозвољено држање оружја ЦИНС-у није достављена информација о исходу поступка.
Против Миленковића и његове фирме Прекршајни суд у Београду водио је укупно 16 поступака, међу којима су и они за нарушавање јавног реда и мира, брзу вожњу, непрописно претицање. Само је један окончан осуђујућом, а један ослобађајућом пресудом. Остали су застарели, још увек трају или је прописана новчана казна због које је поступак покренут – плаћена.
Отац Немање Миленковића, Дејан Миленковић Багзи, један од кључних људи сурчинског, а потом и земунског клана, који је у судском поступку за убиство премијера Зорана Ђинђића добио статус сведока-сарадника.
Пре атентата он је учествовао у покушају убиства Ђиђнђића на аутопуту код данашње Београдске арене. Према наводима о плану напада, циљ је био да се возило заустави и омогући напад. Багзи је одмах био ухапшен, али је убрзо и пуштен.
Након убиства премијера Зорана Ђинђића у марту 2003. и покретања полицијске акције Сабља у којој се трагало за починиоцима атентата, Миленковић је био у бекству и успешно је измицао највећој полицијској потери у земљи.
Лоциран је и ухапшен у јулу 2004. у Грчкој, одакле је испоручен Србији у фебруару 2005. године.
Против фирме НМ Коп поднета је пријава због сумње да је илегално копала песак прошле године – у време када је била ангажована на ЕXПО-у, открива ЦИНС.
Наиме, рударска инспекција је вршила ванредну контролу фирме НМ Коп у фебруару и марту 2025. и на терену где су ископавали песак затекла вештачко језеро. Инспекција је закључила да је фирма изашла из оквира граница за које је имала дозволу.
Површински слој земље скинут је за око три метра на локацијама за које Министарство рударства и енергетике тада није издало одобрење, стоји у извештају Инспекције.
Инспекција је забранила фирми да даље ископава песак на спорној парцели и наложила јој да врати терен у пређашње стање. Затим је у мају 2025. против фирме НМ Коп поднела пријаву за привредни преступ. Овај поступак је још увек у току.
Немања Миленковић каже за ЦИНС да су га инспекцији пријавили „људи који не постоје, мртви људи“, те да сумња да иза свега стоји конкурентска фирма ПЗП Ваљево.
„Конкуренција пријављује ал’ добро шта можеш.“
Већински власник ПЗП Ваљева Душан Васовић је негирао то.
„Нико из моје фирме не би то радио, нити се тиме бавио. Ми радимо за нас и што можемо да радимо боље – радимо.“
Ц&ЛЦ Камени агрегати и члан Пинк Пантер групе
Ц&ЛЦ Камени агрегати основана је 2020. као фирма за експлоатацију и прераду камена. Ц&ЛЦ тренутно управља каменоломом Камаљ код Мионице, где вади камен који се, између осталог, користи и за изградњу Националног павиљона на ЕXПО комплексу, показује документација до које је дошао ЦИНС.
Како је рекао директор фирме Петар Ђурић они немају директну сарадњу ни са једном фирмом на ЕXПО-у.
„Ми имамо аутопревознике којима продајемо камен, а да ли га они продају на ЕXПО-у – ја то не знам.“
Додао је и да је фирма имала упите за веће количине камена на почетку изградње ЕXПО-а од компаније Поwер Цхина. Иако су испрва прихватили посао, због снижавања цене на крају нису реализовали тај уговор.
Од оснивања власник фирме Ц&ЛЦ Камени агрегати је Предраг Ловрић.
Ловрић се раније налазио на Интерполовој потерници коју је расписала полиција из Вадуза у Лихтенштајну.
Суд у овом месту осудио је Ловрића крајем 2022. на три године затвора, од којих две условно, због крађе у којој је учествовао као члан Пинк Пантер групе 2004. Реч је о групи специјализованој за пљачкање јувелирница по свету.
Каменолом Камаљ на коме Ловрићева фирма ради налази се на простору на којем је раније било забрањено копање камена. ЦИНС је раније објавио да је након иницијативе Општине Мионица измењен елаборат о зонама санитарне заштите изворишта Паштрић, чиме је Камаљ изашао из зоне у којој експлоатација камена није била дозвољена.
Компанија је експлоатисала камен пре прибављања свих потребних дозвола и због тога је 2021. године платила око 11,5 милиона динара накнаде за експлоатисану минералну сировину.
ЦАП 1 АЛЦЗ и Ђорђе Прелић
Фирма ЦАП 1 АЛЦЗ основана је у јуну 2025, као предузетничка радња.
Њен власник је Ђорђе Прелић, један од вођа некадашње Партизанове навијачке групе Алкатраз, осуђен за убиство француског навијача Бриса Татона.
У разговору за ЦИНС крајем прошле године Прелић је рекао да је на ЕXПО-у био ангажован за чишћење градилишта. За тај посао исплаћен је у шест фактура у укупном износу од око милион и двеста хиљада динара, рекао је тад.
Чишћење градилишта ради сам, али је објаснио да може да поведе некога ако жели:
„Могу да поведем са собом брата, оца, друга, кума, пријатеља, кога год. Тако да нисам у обавези ником да објашњавам како радим, нити сам у обавези да имам пријављене запослене као предузетник. Могу да радим шта год хоћу.“
Он тврди и да му је, због тога што је осуђиван за најтежа кривична дела, тешко да уђе у посао са људима које не познаје.
Прелић је осуђен за недозвољено држање и стављање у промет оружја и тешку телесну повреду, док је поступак који се против њега водио за напад на службено лице обустављен.
Подсетимо, Прелић је осуђен због учествовања у убиству Бриса Татона, навијача француског фудбалског клуба Тулуз. Како пише у пресуди, Партизанови навијачи су у центру Београда напали навијаче из Француске, међу којима је био и Татон, кога су брутално претукли, а онда га наглавачке бацили преко ограде степеника. Он је од задобијених повреда преминуо у болници у Београду.
Прелић је првостепено осуђен на казну од 35 година затвора, која му је у коначници смањена на 10 година. Након одслужене две трећине казне, он је изашао из затвора.
Бетоњерка Чачак и потпредседник ФК Црвена Звезда
Чачанска фирма Бетоњерка, чија је примарна делатност производња производа од бетона намењених за грађевинарство, ангажована је на пројекту пејзажне архитектуре и хортикултуре у оквиру изградње комплекса ЕXПО, показују подаци до којих је дошао ЦИНС.
Директорка фирме, Данијела Стевановић, потврдила је у разговору за ЦИНС да је Бетоњерку Чачак ангажовала кинеска компанија Поwер Цхина.
„Производимо бетонске елементе за водовод и за канализацију, а те жардињере, које су јако сличне бетонским цевима, односно исте су. Само што код њих имају назив жардињере. Па самим тим су тако и дошли до нас (Поwер Цхина прим. аут.) и направили смо тај уговор и испоручујемо то за њих.“
Вредност уговора који је њена фирма склопила са Поwер Цхина је, каже Стевановић, пословна тајна.
Иза ове фирме преко низа других предузећа која се појављују у сложеној власничкој структури стоје Миленко Костић и Слободан Чакаревић.
О Чакаревићу нема много информација у јавности, док се Костић деценијама јавно експонира као потпредседник УО Фудбалског клуба Црвена Звезда и власник компаније Ауто Чачак.
Наиме, Костићева фирма је од 1996. генерални увозник чешких аутомобила марке Шкода за Србију. Да су политичке везе помогле његов бизнис, Костић је и сам рекао у једном интервјуу за Вести Западне Србије, признавши да се 1997. године учланио у Југословенску левицу (ЈУЛ) како би обезбедио контингенте за увоз аутомобила.
Повезаност са политичким структурама и обезбеђивање државних послова наставили су се и у деценијама које су уследиле.
Компанија Ауто Чачак годинама набавља аутомобиле за државне институције. Само у 2019. МУП је од ове фирме набавио возила вредна скоро 954 милиона динара, према писању Нова.рс. Претходно је објављено и да је 2017. полиција купила преко 700 шкода од фирме Ауто Чачак, посао је проглашен тајном.
Актуелни градоначелник Чачка и високи функционер СНС-а Милун Тодоровић годинама је пре ступања на јавну функцију радио као директор продаје и маркетинга, а затим и као генерални директор Костићеве компаније Ауто Чачак.
Извор: ЦИНС
