Већи број давно усељених стамбених зграда у Београду на води нема употребну дозволу, неке се не виде у катастру, а у истоименом предузећу нису објаснили зашто је тако.
У таквом статусу је, како је наведено, најмање 10 зграда, а разлози због којих нису добили тај последњи документ су различити.
До употребне дозволе досад су стигле зграде које су прве подигнуте у комплексу на потезу од Старог савског моста до Газеле, пре свега зграде БW Ресиденцес, препознатљиве близнакиње степенасте форме, а иза њих су објекти Виста и Парк Виеw, Аурора и Аркадија, који имају употребну дозволу, као и зграда Магнолија.
Предузеће Београд на води није одговорило зашто поједине зграде и даље немају употребне дозволе и да ли се користе на основу техничког прегледа.
Према подацима Централне евиденције обједињених процедура (ЦЕОП) зграда Метрополитен добила је прву грађевинску дозволу 2019. за изградњу темеља, а потом у мају 2020. за саму зграду површине 32.300 квадрата.
Завршетак објекта у конструктивном смислу пријављен је крајем 2021. До августа 2022. завршен је и технички преглед зграде (провера испуњености услова за добијање употребне дозволе), међутим, долази до измене грађевинске дозволе средином 2023. да би се изменила структура појединих локала, као и да би се направио нови прилаз за возила.
У мају 2025. захтев за употребну дозволу за ту зграду је одбачен због мањкавости са документацијом и те зграде нема у катастру.
Недалеко од Метрополитана су зграде Ариа и Терра чија је укупна надземна површина 40.000 квадрата према грађевинској дозволи. Међутим, за разлику од Метрополитана, за њих две се у ЦЕОП-у не види да је поднет захтев за употребну дозволу.
Последње што се може видети јесте одбацивање захтева за измену грађевинске дозволе из јануара ове године. Захтеви за измене те дозволе подношени су и 2023, 2024. и 2025. Пријава завршетка зграда у конструктивном смислу поднета је још 2022. Ни тих зграда нема у катастру.
Између Метрополитана, Арије и Тере смештене су још две стамбене зграде – Симфонија 1 и Симфонија 2 за које је активан захтев за добијање употребне дозволе. Поднет је 7. јула ове године. Имајући у виду брзину решавања оваквих захтева на другим објектима, одлучивање ће, вероватно потрајати.
Претходна два захтева за употребну дозволу су одбијени. Један још почетком 2024, а други крајем 2025. Листа разлога за одбијање је дугачка, али се из њих види да је технички преглед зграда обављен.
Један од разлога одбијања захтева за употребну дозволу био је тај што фирма која је радила пројекат конструкције није имала велику лиценцу. Десило се и да је заједничка гаража на крају имала два места више него што је било најављено у пројектној документацији. У катастру је уписана само парцела док зграде и станова нема иако је јасно да се обе зграде увелико користе.
На другом крају комплекса, преко пута тржног центра Галерија је парцела са три зграде чији се делови издвајају својом упадљивом наранџастом бојом, али према катастру – на том месту нема ничега.
За њих је у августу прошле године поднет захтев за употребну дозволу. После дугог решавања, у фебруару ове године је одбијен. Занимљиво је да је после тога поднет захтев за реконструкцију дела објекта. Међутим, одбијен је, а разлог је – то што ниједна зграда није уписана у катастар.
Пре тога одбијена су још два захтева за употребну дозволу – у мају 2024. и априлу 2025. У решењу о одбијању захтева из прошле године наводи се да није достављен један од основних докумената – главна свеска изведеног објекта – па захтев није ни разматран.
У последњем одбијању наводи се да фирма која је радила пројекат конструкције нема велику лиценцу. Између осталог, Министарство грађевинарства навело је и да није јасно како је добијена сагласност МУП-а пре измена грађевинске дозволе. Из документације се види и да је код ових објеката дошло до великих слегања на неколико тачака због чега је тло морало да буде стабилизовано што је и урађено.
Можда су највећа „мистерија“ стамбене зграде Аква и Тера, у близини Галерије и Куле. У ЦЕОП-у је видљиво да су последње активности у вези са њима биле још 2022. Тада је пријављен завршетак објеката у конструктивном смислу. Међутим, МУП је због недостављања одређених пројеката одбио да да сагласност на документацију о противпожарној заштити.
С друге стране, види се да су усвојени захтеви за прикључење ових објеката на комуналну и другу инфраструктуру, на самом крају 2022. После тога, нема нових записа о овим зградама, а посебно не уписи о захтевима за употребну дозволу, све до августа ове године. Седмог дана августа, поднет је захтев за измену грађевинске дозволе, који се још решава. О чему је реч засад се не види у ЦЕОП-у.
Да је Форбс анализирао и зграде новијег датума, списак „непостојећих“ зграда ишао би и до 15. Наиме, слична ситуација је и код „малог“ комплекса Кингс Парк и Qуеенс Парк Ресиденцес. Ни оне не постоје у катастру, али станари у њима живе.
Грађене су нешто касније од претходно поменутих. Грађевинска дозвола издата је почетком 2022. за темеље, а тек у октобру 2023. за зграде. У априлу 2024. су пријављени радови. И из те године су последње активности око дозвола за ове објекте у вези са прикључењем на инфраструктуру.
У доступној документацији нема захтева за употребну дозволу нити података који указују на обављени технички преглед. Нема чак ни податка о завршетку објекта у конструктивном смислу.
Ниске стамбене зграде дуж Савске улице, иако су касније грађене, постоје у катастру, заједно са својим посебним деловима. Зграде још немају употребну дозволу (показују подаци из катастра), али су макар видљиве.
Слично важи и за комплекс у близини некадашње аутобуске станице који чине четири зграде – Тхалиа, Ника, Еден и Ирис. Иако се види да је ове године почело њихово усељавање, оне такође постоје у катастру са својим становима, али још немају употребну дозволу.
Извор: Данас
