Студенти у блокади: Најмање 14 наших колега и сарадника шпијунирано недозвољеним софтвером

Студенти у блокади саопштили су да је најмање 14 академаца, припадника иницијативе „ИТ блокада“, активиста, један народни посланик и један локални одборник, шпијунирано недозвољеним софтвером преко мобилних телефона.

На првој конференцији за новинаре од почетка студентских протеста, у простору „Миљенко Дерета“ у Београду, навели су да је шпијунирање мобилних телефона форензички потврђено и од стране појединих међународних организација.

„Њихови телефони нападнути су једним од најнапреднијих шпијунских софтвера који данас постоје у свету. Тај софтвер продаје се само државама и неко за то мора да одговара“, рекла је студенткиња Факултета политичких наука Ела Зековић.

Према њеним речима, такви софтвери читају сваку поруку, гледају сваку фотографију, могу да укључе микрофон и камеру на мобилном телефону, а њихова употреба је кривично дело по законима у Србији.

Фото: БЕТАПХОТО/МИЛАН ИЛИЦ

Студенткиња Јелена Контић, којој је на телефону инсталиран софтвер „Пегазус“ без њеног знања, рекла је да јој то изгледа као да је „телефон у њиховим рукама“.

Контић је подсетила и на култни филм „Балкански шпијун“, али и рекла да се данас о томе прича као о реалној ситуацији која није из филма.

Казала је да је она била прва жртва „Пегазуса“ у 2026. и додала да је врло активна у радној јединици Студент у сваком селу и теренској кампањи Студентског покрета.

„Ствар је у томе што никад нисам била ни ухапшена ни приведена, што ставља један знак питања због чега ја? Како је могуће да је то што ја радим довело до тога да ме неко надзире или прислушкује“, упитала је она.

Студент Филозофског факултета у Нишу Огњен Рашић рекао је да је од компаније Аппле добио обавештење да је његов телефон био мета покушаја шпијунског напада.

Навео је да се међу особама које су добиле слична упозорења налазе чланови студентског покрета и активисти који су били укључени у локалне изборе.

Казао је да су били укључени на изборима као подршка да би они прошли у складу са законом, што је више могуће.

„То је, врло вероватно, сметало владајућој партији, па су били спремни да утроше милионе како би убацили шпијунске софтвере у наше уређаје“, рекао је Рашић.

Представница Шер фондације Андријана Ристић казала је да су утврдили да је почетком 2026. најмање 14 особа било таргетирано напредним врстама шпијунског софтвера.

„Можемо да кажемо да су мете у највећем броју случајева били чланови студентског покрета, активисти и локални одборници из опозиционих странака“, казала је.

Ристић је навела да се период таргетирања поклапа са периодом одржавања кампање за локалне изборе у марту 2026.

Према њеним речима, цена коришћења „Пегасуса“ је огромна, а ово је, према њиховим сазнањима, једини случај заражавања тим шијунским софтвером у 2026. у свету.

Навела је да су остала два случаја позната под именом „НовиСпy“ и да је, како је казала, заражавање изведено директним приступом телефону.

Навела је да је за то потребно да особа буде приведена у просторије полиције, након чега се одваја од телефона, те се, како је казала, телефон незаконито откључава и копирају се подаци са њега.

Затим се, додала је Ристић, инсталира шпијунски софтвер, који ради у позадини, прикупља податке и шаље их на сервер.

„Након тога се особа пушта кући са зараженим телефоном“, казала је.

Упозорила је и да је употреба таквог софтвера грубо кршење права на приватност, те да то подразумева неовлашћен приступ не само подацима таргетиране особе, већ и оних са којима је та особа у контакту.

На конференцији за новинаре је речено да о свему томе треба да реагује одељење тужилаштва за високотехнолошки криминал, Заштитник грађана и Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Извор: Бета