Мучки напад на екипу зрењанинске КТВ телевизије од стране батинаша режима Александра Вучића, који се догодио за време протеста у среду увече у центру Београда, у близини тзв. Ћациленда, само је један у многобројном низу напада на нас, објашњава Немања Шаровић, лидер покрета “Љубав, вера, нада” и новинар ове медијске куће.
Он је сам био најизложенији увредама, псовкама али и физичким насртајима и ударању од еx рукометаша и функционера СНС Владимира Мандића, када му је испао микрофон, што је и приложено у видео-материјалу уз данашње саопштење тим поводом из Шаровићевог покрета.
Дан касније, Шаровић коментарише цео случај, околности које га прате, као и свеукупну атмосферу у контексту солидарности колега из бранше.
“Ради се о тешким кривичним делима, а овај јучерашњи је само последњи у низу напада на мене и КТВ које је готово тешко и избројати. У питању је квалификовани облик насиља на јавном скупу и то је ствар која не застарева. Пошто су нам институције и више него заробљене, сада ништа не очекујем, као што до сада никада и нико за те нападе није одговарао. Међутим, по промени власти, заслужена рука правде стићи ће насилнике и бандите из Српске напредне странке и они ће једног дана бити процесуирани”, истакао је Шаровић.
На напад чланова и функционера СНС-а јуче у Београду, што посебно иритира Шаровића, а види се такође у приложеном снимку, високи полицијски функционери и други униформисани полицајци, нису реаговали и остали су неми.
“Командант Полицијске бригаде Радослав Репац посматрао је напад, ниједан од униформисаних полицајаца у непосредној близини није ни покушао да реагује, стајали су мирно и посматрали. Јуче се на делу исказала спрега криминала, државе и владајуће странке. Ми смо заробљена криминализована држава, а сва наређења и сва та толерисања насиља долазе са врха, тачније од Александра Вучића. И у овом нападу посреди је Вучићев потпис”, нагласио је Шаровић.
Он је додао да су у оваквим ситуацијама практично једина заштита јавност и медији, којима је упутио апел да би саопштења, и она добијена из седишта покрета “Љубав, вера, нада”, требало да пренесу тачно, прецизно и у целости.
Шаровић је навео да нема никакво очекивање од режимских гласила где влада тотални медијски мрак али да је на медијима Унитед групе, тј. на порталима Н1 и Нове С, саопштење о немилом догађају пренето без свог последњег дела, тачније делимично цензурисано, што, како је казао, није нимало професионално.
Саопштење покрета “Љубав, вера, нада”, у коме се тражи привођење правди Владимира Мандића, у интегралној верзији гласи:
“Обавештавамо јавност да је функционер Српске напредне странке Владимир Мандић физички насрнуо на Немању Шаровића и екипу КТВ телевизије на јавном скупу одржаном 5. новембра ове године.
“Наиме, приликом доласка присталица СНС и „Срба са КиМ против блокада“ на скуп у Ћациленду, Мандић је у улици Краља Милана пришао Шаровићу, и без било каквог повода или упозорења, снажно га ударио по рукама, избивши му микрофон. То је био сигнал да и људи који су били са њим у друштву насрну на екипу КТВ гађајући их флашама и топовским ударима, док је сам Мандић чак и пљунуо у правцу новинарске екипе КТВ. Инциденд су пратиле бројне увреде на рачун Немање Шаровића коме су напредњаци у једном тренутку сложно и громогласно скандирали „Шаровићу усташо!“
“Посебно истичемо да је нападу присуствовао и немо га посматрао велики број униформисаних полицајаца које је предводио Радослав Репац, као и више инспектора Одељења за јавни ред и мир, Полицијске управе Београд. Нико од присутних припадника МУП-а Србије није реаговао како би заштитио новинарску екипу која је извештавала у преносу уживо, нити је покушао да у складу са законом приведе напредњачке насилнике.
“Захтевамо хитну реакцију тужилаштва и полиције, хапшење Владимира Мандића и других нападача као и њихово задржавање у притвору, јер би њихов останак на слободи извесно довео до понављања истог или сличног кривичног дела.
“Апелујемо на медије да овога пута непристрасно и професионално, у складу са принципима новинарске етике, известе јавност о јучерашњем нападу на Немању Шаровића и екипу КТВ телевизије, јер ћутањем насилницима дају јасан сигнал да су напади на њих дозвољени, те да са нападима треба да наставе.”
Након свега, закључује саговорник, “а посебно имајући у виду да на телевизијском програму Н1 није ни било извештаја о нападу”, све наводи на то да је солидарност колега у некој мери изостала.
Симптом/М. М.
