Навршава се година од три најбурнија и најзначајнија дана у новијој историји Панчева. Дани од 12. до 14. августа 2025. године остају трајно уписани у колективно памћење нашег града, не само као дани бола, страха и огорчења, већ и као темељ грађанске храбрости, солидарности и заједништва у борби против неправде.

Оно што се догодило на Тамишу није био „инцидент“ Свако свођење дивљачког напада на децу Кајак-кану клуба „Тамиш“ и њиховог тренера на обичан „инцидент“ представља свесно умањивање опасности у којој су се нашли најмлађи и најрањивији међу нама.

Снимак насиља на Тамишу многи грађани описију као један од најстрашнијих призора које су видели последњих година.

Јавност је гледала децу и њиховог тренера изложене безумном насиљу, док је човек одговоран за напад остао на слободи све док снажан притисак огорчених грађана није приморао институције да реагују.

У јавности су потом објављене информације о његовим породичним и кумовским везама са високим представницима полицијских структура, због чега су сумње у неједнако поступање институција постале још снажније.

Тежину догађаја потврђује и чињеница да се против оптуженог води поступак због покушаја убиства. Иако су деца срећом избегла најтежи исход, преживљена траума, страх и стрес оставили су дубок траг на њих, њихове породице, пријатеље и читаву заједницу.

Био је то тренутак у коме је Панчево рекло: доста је и када је устао читав град.

Дани који су уследили, 13. и 14. август, донели су грађански бунт какав Панчево дуго није видело. На улице су изашле хиљаде људи: родитељи, студенти, радници, комшије, пријатељи и суграђани који се до тада можда никада нису срели, али су тих дана стајали једни уз друге.

Сви су разумели да не бране само нападнуту децу и њиховог тренера. Бранили су право сваког детета да буде безбедно, право сваког грађанина да пред законом буде једнак и право целог града да не живи у страху од насилника заштићених везама и моћи.

Насупрот голоруким грађанима изведени су кордони полиције у пуној опреми за разбијање демонстрација. Тих дана приведено је више активиста, а некима је одређен и кућни притвор.

Ипак, сила није уплашила Панчево.

Видели смо пркос слободних људи и јасну поруку да систем не може бити јачи од грађана онда када бране сопствену децу, достојанство и право на живот без страха.

Иза фотографија из тих ноћи остали су људи који су се кућама враћали узнемирени, родитељи који су проверавали где су им деца, млади који су се први пут нашли пред полицијским штитовима и грађани који су схватили колико брзо институције могу да се удаље од оних које би требало да штите.

Зато ово није само сећање на протест. Ово је сећање на тренутак у коме је читав град морао да одлучи хоће ли и даље ћутати.

Недопустив парадокс правосуђа

Годину дана касније сведочимо једном од најсрамнијих парадокса домаћег правосуђа.

Човеку коме се суди због покушаја убиства омогућен је боравак у кућном притвору уз електронски надзор.

Са друге стране, једини правоснажно осуђени студент у Србији у вези са протестима јесте управо Андреј Танко. Младић који је за многе грађане Панчева постао симбол отпора, части и чисте савести.

За Збор Центар Панчево, пресуда Андреју Танку представља кажњавање младог човека који је устао против неправде и одбио да пред њом савије главу.

Док се према људима оптуженим за најтежа кривична дела показује институционална попустљивост, према младима који захтевају истину, правду и одговорност поступа се строго и без милости.Таква слика правосуђа није само пораз једног човека. Она је пораз једнакости пред законом и додатни разлог да сећање на августовске дане не препустимо забораву.

Нема заборава и нема одустајања

Збор Центар Панчево јасно поручује: Дванаести, тринаести и четрнаести август никада неће пасти у заборав. То нису били дани нереда, већ дани грађанске савести.

То није било насиље грађана, већ тренутак у коме је Панчево јасно поставило границу понижењу, непотизму, неправди и страху. Данас те датуме обележавамо сећањем, поносом и пркосом. Верујемо да ће у будућности, када се изборимо за слободне институције и државу у којој закон важи једнако за све, 13. и 14. август бити уписани као симболи грађанске храбрости и победе над страхом. Грађани су пре годину дана показали пут. Са тог пута не скрећемо.

Памтимо због деце.
Говоримо због правде.
Остајемо заједно због слободног града.

Извор и фото: Збор Центар Панчево