Председниче Александре Вучићу,
имамо само једно питање за Вас: „Зашто мрзите Јовину гимназију, најстарију новосадску гимназију, која је сачувала идентитет Срба у Аустроугарској?“ Годину дана уназад родитељи ученика Јовине гимназије су ишли од институције до институције, где смо документовали све оно што се дешава у школи коју наша деца похађају, а то је, најкраће речено – терор директора над ученицима и професорима. Радивоје П. Стојковић је од шесточасовног јавног клечања, које се може описати на разне начине, али не као хришћански чин, па све до данас – починио велика недела, за која би у свакој другој држави био смењен са функције коју обавља. Он је застрашивао ученике, покретао дисциплинске поступке против њих, без иједног доказа, оставио их без своје школе и без најбољих професора. А на крају их је и закључао у школи, не пуштајући их родитељима који су дошли по своју децу. И нико га из власти за то није чак ни укорио. Радивоје П. Стојковић је незаконито суспендовао и пет професора, а када је суд донео одлуку да мора да их врати на посао, он се о њу оглушио. За њега закони Републике Србије не важе, игнорише налоге просветне инспекције и инспекције рада, а за то не сноси никакву одговорност. И дуго смо се питали ко му то све дозвољава. Када смо разговарали са институцијама, увек су исказивали разумевање за проблеме у којима се Јовина налази, али су нам истовремено указивали да се не питају они, него неко горе, неко из врха странке. Питали смо се ко је то. А онда је директор Јовине гостовао на ТВ Информер и јавно рекао да сте то Ви, председниче. Јавно смо Вас питали да ли је то тачно, дошли смо до Председништва и тражили смо пријем код Вас и одговор на питање да ли сте заиста Ви особа због које се Јовина урушава. Више од два месеца нисте ништа одговорили. А суштински, тако сте само потврдили да сте Ви последња одбрана Радивоја П. Стојковића.
И сада се враћамо на питање са почетка овог текста: „Зашто мрзите Јовину гимназију?“ Да ли је то због тога што ученици ове гимназије у децембру 2024. нису хтели да ћуте на лажне оптужбе да је син тадашњег премијера Србије Милоша Вучевића био принуђен да изађе са часа и ода почаст жртвама страдалим испод надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду? Ниједна камера у школи, ниједан сведок нису потврдили тај навод, а пошто никада није ни покренут било какав поступак – потврђено је да је то била лаж на коју тадашњи матуранти нису могли да ћуте, јер им је истина била најбитнија. Да ли због тога што ученици нису хтели да ћуте на лаж сада кажњавате Јовину и све друге генерације? Одељења се гасе, ученици и даље напуштају школу, а Ви и даље чувате директора. Чак не желите ни да га пошаљете на процену психофизичких способности, што су родитељи пре више месеци захтевали. Да ли је Ваша потреба за личном осветом толико јака да Вам и цена гашења Јовине није мала? На крају, јавно Вас позивамо да зауставите осветнички поход према Јовиној и смените њеног директора. Не желимо да кадрирамо, желимо само неког другог директора, који испуњава услове конкурса, а коме лична амбиција да вечно влада неће бити разлог за даље урушавање гимназије од националног значаја!
Родитељи ученика Јовине гимназије
