Док надлежни упозоравају на негативне последице ниског водостаја Дунава, и апелују на грађане да штедљиво троше струју и воду, ниска производња на хидроелектранама бележи се још од маја. Да ли су власти могле да очекују проблеме са снабдевањем?
Због високих температура и ниског водостаја заседао је Штаб за ванредне ситуације, након којег је премијер Ђуро Мацут послао умирујућу поруку да је ситуација стабилна.
Говорећи о „историјски најнижем“ водостају Дунава, апеловао је на грађане да рационално троше воду и електричну енергију.
„Становништво у овом тренутку неће трпети, али остаје та препорука и молба да рационално трошимо наше ресурсе“, рекао је Мацут и оценио да ситуација „није наивна“.
Ово показују и раније изнети подаци, према којима је ХЕ Ђердап 1 на 20 одсто производње, а Ђердап 2 на 30 одсто.
Министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић, која је саопштила ове податке, изјавила је да се ради о „ванредној ситуацији“.
Илија Батас Бјелић са Института техничких наука Српске академија наука и уметности каже да диспечери у ЕПС-у и ЕМС-у имају податке о томе колико је електричне енергије произведено и могућност да детектују смањење производње још од маја, јуна и јула.
„Ово што сад чујемо од министарке са закашњењем од три месеца је могло да се саопшти још тада – да је производња смањена“, казао је Батас Бјелић.
Он објашњава да енергија која се производи из Ђердапа делом зависи од кише и снега који се отапа у Алпима, те да ако имамо информацију да снег није пао, онда знамо да нема шта да се отопи.
Батас Бјелић не сматра да електричне енергије неће бити довољно, јер потребне количине могу да се увезу.
„Једина добра вест је што смо чврсто повезани у ту европску интерконекцију, где преко нас практично свакодневно прелазе огромне количине енергије. Да ли ћемо имати рестрикције зависи од тога да ли имамо у буџету пара да то платимо или можемо да узмемо на кредит“, рекао је он.
Стручњак за енергетику Милош Здравковић каже да је политичка одлука да ли ће бити рестрикција.
„Ја као електроинжењер не бих никада препоручио рестрикције него бих увозио електричну енергију. Ионако је много увозимо у Србију“, рекао је Здравковић.
Он је казао да је Србија 1980-их година, у време када је индустријска производња била на највишем нивоу, била извозник електричне енергије, а сада када немамо индустрију, ми увозимо струју.
Како каже, проблем се додатно усложњава када дођу „пикови“ потрошње енергије, као што је сада, због хлађења услед топлотног таласа.
Здравковић каже да Србију очекују „веома изазовни дани и месеци“.
„Кад дође зима, не смем ни да помислим шта ће бити“, рекао је он.
У међувремену, Републички хидрометеоролошки завод упозорава да ће дуготрајни топлотни талас значајно оптеретити електроенергетски систем услед повећане потрошње електричне енергије за расхлађивање, док се истовремено повећавају захтеви за водоснабдевањем.
Топлотни талас ће бити најизраженији у периоду од 5. до 8. августа, када се у већини места очекују максималне дневне температуре око 40 степени. У периоду од 8. до 13. августа интензитет врућина ће ослабити уз дневне максимуме од 30 до 35 степени, а затим се поново очекује пораст температура и наставак топлотног таласа, упозорио је РХМЗ.
Извор: Нова економија
