Мајор полиције из Ваљева Катарина Петровић изјавила је да је огољена репресија један од последњих начина функционисања актуелног режима у Србији и позвала грађане да се не плаше.
Она је на трибини у Новом Саду поручила да не жели да живи уплашена као миш. „Огољена репресија један од последњих начина функционисања овог система. Уместо да нас уплаши, то треба да нас охрабри. Не смемо дозволити да нас убеде да треба да седимо као мишеви и да се плашимо“, казала је. Она је нагласила да такав живот не жели да живи.
Петровић је ухапшена 2023., под оптужбом да је одала поверљиве податке, када је обавестила јавност да је кум председника Србије Никола Петровић у Београду изазвао саобраћајну несрећу под дејством алкохола и кокаина. Била је ухапшена и суспендована, а оптужби је ослобођена 2024. док је прекршајни поступак против Петровића застарео 2025. године.
На трибини је оценила да је њено хапшење било показна вежба свима осталима, „да виде да ће проћи исто као и ја“. Навела је да њен прогон и даље траје. „Али, ја нећу одустати од (посла у полицији) јер сам то своје место заслужила својим радом. Свако јутро се будим уздигнуте главе и могу да се погледам у огледало. И тако желим да живим до краја свог живота“, поручила је Катарина Петровић.
Оценила је да очекује да ће репресија да јењава. „Многи полицајци нису сретни због репресије, јер су већ довољно осрамоћени. Ваљево је мали град, ми се сви познајемо“, казала је.
На опаску модераторке трибне, културолошкиње Александре Боснић Ђурић да полицајци носе маске када интервенишу против побуњених студената и грађана, Петровић је рекла да употреба маски није у складу са правилима службе, већ да би полицајци морали бити јасно означени, са јасно истакнутим презименом на униформи. „Али, без обзира на маске ми их препознајемо. Они се могу на неко време сакрити од јавности, али не могу се сакрити од себе. А, нажалост, има и оних који би требало да су на робији, а не у полицији, као и оних који су патолошки типови и који уживају у пребијању људи“, рекла је она.
Додала је да је полиција сервис грађана и да је њихов задатак да склоне са улица оне који су претња по безбедност становништва. „Грађани морају бити упознати са оним што ми радимо, јер су грађани наш једини прави послодавац“, казала је Петровић.
Оценила је да је након убиства премијера Зорана Ђинђића 2003. Србија „почела да тоне уназад, у деведесете године прошлог века“. „Ово данас много подсећа на деведесете: криминал, бомбе, убиства. Све што је ненормално је постало ненормално, нормализују се ствари које су неприхватљиве. Људима који вреде није дозвољено ни да слободно мисле и говоре, а они други су на позицијама које не заслужују“, рекла је Петровић.
Додала је да не пристаје на лажи и на улепшавања стварности. „Никад се нећу помирити са криминалом, са деструкцијом свега чега су се дотакли“, навела је она. Додала је да и у полицији има много људи који мисле исправно и навела да она не може да их осуђује зато што о томе не говоре наглас.
Оценила је да многи људи у Србији још живе у својим „балонима“ и испричала да јој се поједини познаници у Ваљеву из страха не јављају на улици. „Ослободите се страха и ослободите себе. Што нас је више, биће нам лакше“, рекла је Петровић.
Према њеним речима, за релативно ратко време много људи у Србији је прошло кроз озбиљан прогон. „Трпимо насиље на дневном нивоу. Никада нико као актуелни режим није мрзео Србију тако јако“, оцеинла је она.
Додала је да воли своју земљу и да је не погађа када је вређају да је „страна плаћеница“ и „усташа“, јер зна да није. Поручила је окупљенима на трибини да не иду сами улицама ноћу. „Нека вас буде барем по троје. Морамо бити ту једни за друге“, рекла је Петровић.
Трибину из циклуса „Слобода уживо“ организовао је Грађански покрет Браво, а на њој су читани и одломци из књиге Катарине Петровић „На путу ка слободи“. На почетку трибине одржан је минут ћутања за преминулог новосадског глумца Радоја Чупића (1958-2026).
Извор: Бета
